Sočivo je vrlo stara evropska kultura. Gaji se zbog zrna koje je bogato lako svarljivim belančevinama.
Ono se uglavnom upotrebljava za kuvanje kao varivo i to vrlo brzo kuvanje, među mahunarkama po ovome dolazi na prvo mesto.
Biljka je slična grašku, ali je maljava, a list parno perast, sa viticama na vrhu. Mahuna je uglasta, sa 1-2 zrna. Glavna masa korena razvija se u površinskom sloju zemljišta, zbog čega sočivo teško izdrži sušu. Vegetacioni period sočiva iznosi 70-120 dana.
Sočivo traži rastresito i toplo zemljište. Seje se rano, u isto vreme kada i jara strna žita i to na dubinu 3-5 cm. U toplijim predelima seje se u prvoj polovini marta a u ostalim u drugoj polovini marta. Mlade biljke dobro podnose kratkotrajne mrazeve.
Ranije posejanom usevu korovi nanose manju štetu, a biljke bolje iskorišćavaju rezervu vode iz zemljišta. Setva se obavlja na međuredni razmak 12-15 cm ukoliko su parcele očišćene od korova. Da bi se biljke održale u uspravnom položaju, semenu sočiva treba dodati oko 20 kg/ha semena ječma; ječam je najpogodniji za združivanje sa sočivom jer istovremeno sazrevaju. Na jače zakorovljenim parcelama sočivo se seje širokoredo i to 40 cm. Za setvu je potrebno 70-120 kg/ha semena.
Posle setve zemljište treba povaljati. Ukoliko se pre nicanja pojavi pokorica treba je razbiti drljanjem popreko na pravac redova setve. Nega useva uglavnom se svodi na plevljenje ili okopavanje i to do cvetanja dok su biljke još male.
Sočivo treba redovno đubriti jer ima slabo razvijen korenov sistem, a veliku potrebu za hranivima. Stajnjakom se neposredno ne đubri jer se u protivnom dobija prebujan usev koji lako poleže. Veći značaj imaju mineralna đubriva. Najbolje je izvršiti đubrenje sa NPK 10:30:20 u količini 500-600 kg/ha. Pred osnovnu obradu se zaorava 2/3 ovog đubriva a 1/3 startno, znači sa predsetvenom pripremom zemljišta.
Sočivo neravnomerno sazreva. Prezrele mahune pucaju i zrno iz njih ispada. Takvo seme se teže kuva i ima manju hranljivu vrednost. Žetvom nedovoljno zrelog useva zrno gubi vlagu i brzo se smežura. Žetvu sočiva treba otpočeti kada listovi i mahune na donjoj polovini stabla dobiju mrku boju. Zrna u mahunama na gornjoj polovini stabla biće u to vreme u žutoj zrelosti. Seme se ostavlja na čuvanje kada je sadržaj vlage u njemu manji od 14 %.
Milica Popadić, dipl. inž.
psss.rs
