U poljoprivrednim usevima registruje se prisustvo grinja. Preporuka je redovan obilazak i pregled useva i voćnih zasada i po potrebi zaštita registrovanim akaricidima.
U poljoprivrednim usevima registruje se prisustvo grinja a najdominantnije vrste su OBIČNI PAUČINAR (Tetranychus urticae) i CRVENA VOĆNA GRINJA (Panonychus ulmi).
Obični paučinar
Obični paučinar je jedna od najštetnijih grinja u poljoprivrednoj proizvodnji koja se hrani kako na gajenim tako i na korovskim biljkama.
Od poljoprivrednih useva redovno se sreće na paradajzu, paprici, krastavcima, lubenicama, tikvicama, soji, kukuruzu, jabukama, breskvama i mnogim drugim biljkama.
Ove štetočine žive na naličju lista gde se hrane sisajući sokove biljaka.
Prvi simptomi napada se uočavaju na licu lista u obliku sitnih pega srebrnastobele boje. Kako se brojnost grinja i napad uvećava, pege se međusobno spajaju i čitava površina lista žuti i suši se.
Kod napadnutih biljaka povećava se transpiracija, smanjuje intenzitet fotosinteze što za posledicu ima skaraćenje vegetacije, zaostajanje u porastu i formiranje manjih i sitnijih plodova.
Razvoju paučinara pogoduju sušni uslovi i povišene temperature. Pri relativnoj vlažnosti od 45 do 55 odsto i temperaturi od 30 stepeni razvoj jedne generacije traje svega oko 10 dana.
U toku jedne godine ova grinja može razviti 15 do 22 generacije.
Crvena voćna grinja
Crvena voćna grinja je štetočina proizvodnih voćnjaka.
Štetni su svi pokretni stadijumi koji se hrane na lišću. Obično se nalazi na naličju lista, a pri velikim brojnostima i na licu.
Usled njihove ishrane dolazi do pojave bronzavosti listova jabuke i do prevremene defolijacije.
Kao i obični paučinar može da razvije veliki broj generacije tokom jedene godine, a suvo i toplo vreme favorizuje njihov razvoj.
Vremenski uslovi koji su zabeleženi u proteklom periodu pogodovali su razvoju ovih štetočina.
U ratarskim i povrtarskim usevima kao i u zasadima voća registruje se njihovo prisustvo.
Preporuka je da useve i voćne zasade s obzirom da će najavljeno toplo vreme povoljno uticati na dalji razvoj običnog paučinara i crvene voćne grinje, treba redovno obilaziti i pregledati. Ukoliko se registruje njihovo prisustvo potrebno je sprovesti mere zaštite registrovanim akaricidima.
Izvor: PIS
