Postrni kupus traži kvalitetnu negu: redovno navodnjavanje, okopavanje i zaštitu od bolesti i štetočina.
Posle žetve strnih žita počinje sadnja jesenjeg ili kasnog kupusa na otvorenom. Pored ozimih žita dobri predusevi su i grašak, krompir, luk. Grašak ostvavlja puno azota u zemljštu tako da je najbolji predusev.
Rasad koji se iznosi na parcele mora biti zdrav i dobro razvijen sa 5 do 6 listova. Sadi se na rastojanju 50 x 50 cm. Posle sadnje biljke treba dobro zaliti. Ukorenjavanje traje oko 15 dana. Poslednji rok sadnje je do 20. jula, u zavisnosti od planirane berbe u oktobru ili novembru.
Nega postrnog kupusa
Kupus tokom celog vegetacionog perioda treba da je dobro snabdeven hranivima. Prilikom obrade zemljišta treba uneti mineralna i organska hraniva. Stajnjak treba da je dobro zgoreo i unosi se u zemljište u zavisnosti od sadržaja humusa u zemljištu oko 20 t/ha stajnjaka. Azotna đubriva se unose tokom vegetacije u dva navrata. Prvo prihranjivanje se obavlja 15 dana posle rasađivanja, a drugo 10 dana kasnije.
Postrni kupus traži kvalitetnu negu: redovno navodnjavanje, okopavanje i zaštitu od bolesti i štetočina. Usev treba da ima dovoljno vlage jer kupus ima plitak korenov sistem. Ukoliko nema dovoljno vlage biljka će ostati niska i prinos će biti niži. Okopavanje je obavezno jer se stvara pokorica koju treba razbiti. U toku vegetacije jesenji kupus mora adekvatno da se zaštiti od bolesti i štetočina. Najčešće bolesti su plamenjača, pepelnica i alternarija, a štetočine biljne vaši i kupusar.
Za jesenju berbu najčešće se gaje sorte: srpski melez, bravo i futoški kupus. Srpski melez ima ujednačene, čvrste glavice i velike listove. Sorta Bravo ima plavo-zelene spoljašnje listove a unutrašnji su beli. Ovo je sorta sa najkrupnijim, pravilno okruglim glavicama. Futoški kupus je autohtona sorta, nežnije je građe i spada u bele vrste. Sadrži veći procenat šećera od ostalih sorti, a glavice su blago spljoštene.
Pripremila: Radojka Nikolić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
PSSS Kruševac
