Pasulj u postrnoj setvi

pasulj zrno krupno
 
Pasulj možemo sejati i u postrnoj setvi. Prinos pasulja u postrnoj proizvodnji nije manji od onog u redovnoj.

Zašto odabrati ovu leguminozu za postrni usev i kojih pravila se moramo pridržavati u načinu gajenja? Prenosimo savete diplomiranog inženjera Gordane Rehak Poljoprivredne stručne službe Srbije.
 
U konvencionalnom sistemu proizvodnje, radi boljeg iskorišćavanja zemljišta, dobijanja većeg prinosa i prihoda sa jedinice površine, smenjuju se više useva na istom zemljištu.
 
Do sada je kod nas najzastupljenija leguminiza u postrnoj setvi bila soja. 
 
Setva pasulja kao drugog useva bila bi preporučljiva pogotovo u novim vidovima proizvodnje, kontrolisanoj konvencijalnoj proizvodnji, sistemu upravljanja proizvodnjom na bazi principa dobre poljoprivredne prakse, a posebno u organskoj proizvodnji.
 
Značaj stalnog prisustva nekog od useva na njivi nije samo u boljem iskorišćavanju zemljišta i ekonomskim aspektima. Smanjeni su problemi sa bolestima i štetočina, ali treba naći adekvatan sortiment pšenice i pasulja s gledišta visine prinosa i potreba za kvalitetnim namirnicama.
 
Neophodni uslovi za organizovanje postrne proizvodnje su odgovarajuće klimatske prilike u području za koje se planira proizvodnja i odgovarajuća dužina vegetacije svih useva koji treba da se smenjuju na površini. Na uspeh proizvodnje u pojedinim godinama utiču konkretne vremenske prilike.

Potreba pasulja za toplotom i vodom

Sa gledišta mogućnosti postrne proizvodnje pasulja eventualni limitirajući faktori mogli bi da budu raspoloživa količina toplote i vode.
 
Vegetacioni period postrnog pasulja kada se seje početkom jula, može da traje oko tri meseca.
 
Pasulju treba 250-390 milimetara vode za uspešan razvoj i to odgovarajuće raspoređene tokom njegove vegetacije. Nedostatak vode je jedan od osnovnih uzroka niskih i nestabilnih prinosa pasulja.
 
Neke sorte pasulja su osetljive na dužinu dana, ne mogu da cvetaju u dugom danu, te ne bi mogle doneti rod kao postrni usev. Zato se, osim o dužini vegetacije mora voditi računa i o izboru sortimenta.
 
Prinos u postrnoj proizvodnji pasulja nije manji od onog u redovnoj.
 
Kvalitet zrna je bolji, zrna su krupnija, nalivena  i sazrela u boljim uslovima.
 
U postrnom roku setve pasulj se može sejati čim se skine ječam i pripremi zemljište – početkom jula.
 
Nakon nicanja pasulja, ali i ječma iz zrna rasutih prilikom žetve, usev bi trebalo tretirati herbicidom za suzbijanje jednogodišnjih trava.           

Način gajenja postrnog pasulja 

U proizvodnji postrnog pasulja treba se pridržavati većine istih pravila kao i u proizvodnji u prolećnom roku setve:
 
– ne sme se sejati na njivi na kojoj ima ostataka atrazinskih preparata,
 
– nije preporučljivo gajiti pasulj na parcelama na kojima ima korova koji se razmnožavaju vegetataivnim organima
 
– setva se obavlja mašinski pri čemu treba da se ostvari od 400.000 – 500.000 biljaka po hektaru,
 
– vrlo je važna međuredna kultivacija jer se uništavaju korovi, održava povoljan vodno, vazdušni i toplotni režim zemljišta,
 
– ne treba žuriti sa prvom kultivacijom i treba raditi pažljivo da se ne bi povredio plitak i nežan korenov sistem, jer to može mnogo da produži vegetaciju,
 
– treba voditi računa dase ne ulazi u usev kada su biljke vlažne,
 
– usev trtirati preventivno bakarnim preparatom prvi put u fazi trećeg lista, a kasnije po potrebi,
 
– zalivanje se izvodi svakih 10-15 dana sa po 30 milimetara vode sve do fiziološke zrelosti biljaka

– prvih simptoma sušenja lišća,

– ne kasniti sa žetvom,

– nakon žetve odmah treba obaviti čišćenje dobijenog zrna pasulja od biljnih ostataka i prljavštine,

– uraditi zaštitu od pasuljnog žižka.

Ima i nekih novih, posebnih pravila:

– važno je da se obrada zemljišta posle žetve obavi u što kraćem roku, sa što manje gubitka vlage,

– odmah posle setve, najbolje istog dana, zasejanu površinu zaliti sa oko 30 milimetara vode da bi usev dobro iznikao,

– posle nicanja, ako je pet-šest dana bilo bez padavina, potrebno je još jedno zalivanje, a nakon toga pustiti usev da se „ukoreni“ – ne zalivati ga i ne kultivirati jednu do dve nedelje,

– za uspešan razvoj pasulju treba 250-390 milimetara vode. To znači da je pasulju, osim redovnih padavina i početnih zalivanja, najčešće potrebno  obezbediti još oko 150 milimetara vode,

– u postrnoj vegetaciji pasulja često se pojavi rđa (gljivično oboljenje) ali ne izaziva ekonomski značajno smanjenje prinosa,

– herbicid za suzbijanje travnih korova, u kombinaciji s visokom temperaturom i osetljivim genotipom, može da izazove stres koji usporava rast biljke i produžava vegetaciju, pa i o tome treba voditi računa.

 

 
 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede