Kod izbora parcele za proizvodnju paradajza mora se voditi računa o oraničnom (humusnom) sloju koji ne bi trebalo da bude manji od 20-25 cm, kao i o nagibu zemljšta.
Tamo gde je nagib zemljišta u pravcu pružanja redova 5 %, paradajz se može navodnjavati i veštačkom kišom. Tamo gde taj nagib iznosi 5-10 % u obzir dolazi jedino navodnjavanje kap po kap, jer bi erozija uništila usev paradajza.
Kao i svo povrće i paradajz traži određenu pH reakciju zemljšta. Optimalna pH reakcija za gajenje paradajza je 6,5- 7,5 mada se u literaturi sreće širi dijapazon od 5,5-7,9.
Kod izbora zemljišta za proizvodnju paradajza mora se voditi računa i o sadržaju CaCO3 (kreč, kalcijum karbonat). Na zemljištima gde je taj sadržaj preko 5 % ne bi trebalo gajiti paradajz, jer je otežano, a često i onemogućeno usvajanje mikroelemenata, koji su neophodni za pravilan rast i razvoj biljaka. Ujedno ne bi ga trebalo gajiti ni tamo, gde je sadržaj kreča ispod 1 %.
Za razliku od paprike i krastavca koji traže veoma plodna zemljšta, paradajz se može proizvoditi na zemljištima koja sadrže dva i više procenata humusa. Ako je sadržaj humusa ispod 2 %, mora se uneti velika količina organskih djubriva (stajnjak) u zemljište.
Kod planiranja proizvodnje paradajza, treba da vodimo računa i o zaslanjenosti zemljišta. Paradajz spada u srednje osetljive kulture na sadržaj soli u zemljištu kao što su i krompir, bob, kupus, karfiol, kelj, keleraba, salata, spanać, plavi patlidžan, tikve, dinje i lubenice. To znači da sa povećanjem zaslanjenosti zemljišta opada i prinos. Kod paradajza konkretno to znači da je sporije ukorenjavanje, sitni su plodovi, a na njima se javljaju oštećenja (nekroze).
Pored zaslanjenosti zemljišta moramo voditi računa i o salinitetu vode za navodnjavanje. Sve soli uzorkuju zaslanjenje zemljišta, čak i male koncentracije. Višegodišnjim navodnjavanjem dovodi se do pogoršanja strukture. Pogoršavaju se vodnofizička svojstva, koja kasnije nije ni jednostavno ni jeftino popraviti.
Najbolji rezultati u proizvodnji postižu se tamo, gde se paradajz gaji na dubokim, rastresitim, dreniranim (vodo-propustljivim), toplim zemljištima, blago okrenutim jugu, dobre strukture i bogatim u hranivima, koja se nalaze u lako pristupačnom obliku.
Slavica Kodžopeljić dipl. inž. ratarstva
psss.rs
