Povrtari koji povrće uzgajaju po principima organske proizvodnje ne mogu da zamisle svoj povrtnjak bez paradajza.
U toplim danima crveni plodovi su sastavni deo ukusnih osvežavajućih salata.
O rasađivanju, đubrenju i zaštiti paradajza u organskoj bašti prenosimo savete agronoma Ljiljane Vuksanović.
Paradajz pripada familiji pomoćnica, vrlo popularno povrće, za ishranu se koriste zeleni ili zreli plodovi. Ova lepa i raskošna biljka u bašti traži toplo, osunčano mesto zaklonjeno od vetra. Može se gajiti u velikim posudama, saksijama, žardinjerama napolju, na tarasama, a žbunaste sorte u visećim korpama.
Optimalna spoljna temperatura za nicanje i rast iznosi oko 25 ºC i tada kotiledoni listići izbijaju za 4-6 dana. Paradajz je osetljiv na niske temperature i već na 0,5 ºC nastaju prva oštećenja a izdržava mraz od -2 ºC.
Svim sortama najviše pogoduje plodno zemljište bogato organskim materijama, a bolje podnosi kisela nego alkalna zemljišta.
Paradajz za rast troši dosta hranljivih materija pa samim tim dolazi na prvo mesto u plodoredu a na istu leju može da se vrati tek posle četiri godine.
Pri planiranju razmeštaja biljaka, leje sa paradajzom moraju biti udaljene od leja sa paprikom, krompirom, plavim patlidžanom i graškom.
Paradajz se može rasaditi nakon što se iz bašte podignu rani grašak i kupus, crni luk i šargarepa.
U mešovitoj setvi paradajz se kombinuje sa kupusom, nevenom, kadificom, bosiljkom, crnim lukom. Lepo se slaže i sa spanaćem, celerom, rotkvom i rotkvicama, salatom , šargarepom.
Paradajz se gaji iz rasada i setvom semena direktno u leje uz optimalnu temperaturu 21-24 ºC.
Ako se gaji rasad u toplom stakleniku/plasteniku setvu početi u januaru.
Ne žuriti sa rasađivanjem paradajza
U hladnom stakleniku seme se seje u tople i mlake leje posle 20. februara, zatim pikira u kontejnere a rasađuje se od kraja aprila do početka juna.
Leja na kojoj se rasađuje paradajz treba da bude dobro nađubrena stajnjakom (90-120 dana pre sađenja ili setve) ili kompostom i obrađena na 30-40 cm dubine. Ne treba žuriti sa rasađivanjem jer se biljke ne sade u hladnu zemlju. Rasad može da se sadi kroz crnu malč foliju na razmaku od 60-90 cm između redova i 30-40 cm između biljaka u redu. Između biljaka se sadi kupus, neven, celer itd.
Kada se gaji iz rasada paradajz razvija veliku lisnu masu i plitak koren pa se zbog toga biljke moraju redovno zalivati ili navodnjavati.
Đubrenje i zaštita paradajza
Paradajz razvija plodove koji se stalno zameću i dozrevaju, pa se biljke đubre svakih 7-10 dana.
Mogu se koristiti čvrsta organska (3-5 kg/ m kvadratnom komposta), mineralna đubriva prirodnog porekla i biljna tečna đubriva (kopriva, gavez). Nakon rasađivanja biljke se okopavaju i ogrću a paradajz se gaji zajedno sa kadificom, nevenom i kupusnjačama a oko se stavlja malč koji predstavlja izolacioni sloj.
Paradajz napadaju plamenjača, krompirova zlatica, lisne vaši, bela leptirasta vaš, stenice, grinje …
Preparati za suzbijanje štetočina su insekticidni sapun, BT preparati, nim ulje, prirodni piretrin itd.
Berba počinje 60-80 dana posle rasađivanja, a mogu se ostvariti prinosi od 3-10 kg/m².
Foto: A.M.
