Mirođiju najčešće koristimo kao dodatak jelima. Specifičnog je mirisa i ukusa.
Možemo je gajiti kao samostalan ili združeni usev, u prolećnoj ili postrnoj setvi.
Nekoliko saveta o proizvodnji mirođije daje savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije Ljiljana Vuksanović.
Mirođija je dobro poznat začin koji se dodaje čorbama, sosevima, jelima od mesa i zimnici. U tu svrhu se koristi list, svež ili osušen. Upotrebljava se i plod kao i etarsko ulje.
Mirođija se u našoj zemlji uglavnom gaji na okućnicama i u baštama a ređe na većim površinama.
Najbolje prinose daje na neutralnim zemljištima s dubokim i rastresitim oraničnim slojem a na kiselom i močvarnom zemljištu ne uspeva.
Osnovnu obradu obaviti u jesen a u proleće treba obaviti predsetvenu pripremu koja za cilj ima ravnanje površine kako bi se obezbedilo ravnomerno i ujednačeno nicanje useva.
Đubrenje mirođije
Đubrenje treba prilagoditi tipu zemljišta i načinu proizvodnje. Ako se mirođija gaji za herbu treba povećati količinu azotnog đubriva a ukoliko se gaji za plod onda se povećava količina fosfora. Pozitivno reaguje na đubrenje organskim i mineralnim đubrenjem.
Setva pojedinačna ili združena
Za proizvodnju herbe mirođija se može sejati u proleće (mart-april) ili postrno (jul-avgust) na razmak redova 12-24 cm, savetuje Vuksanović.
Ukoliko je namenjena za proizvodnju etarskog ulja i ploda, setva treba da bude tokom marta s razmakom između redova 24-36 cm.
Može da se gaji u združenoj setvi s komoračem, pasuljom a veoma je značajna i kao zaštitni usev.
Cvetovi mirođije privlače veliki broj korisnih insekata jer su bogati polenom i nektarom pa predstavljaju eko-koridore u organskoj proizvodnji povrća.
Mirođiju ne treba prihranjivati
Nega useva se sastoji od mehaničkog suzbijanja korova – kultiviranje, okopavanje, plevljenje jer ne postoje registrovani herbicidi za ovu biljnu vrstu u našoj zemlji.
Obzirom da je mirođija biljka kratke vegetacije (100-120 dana) ne preporučuje se prihranjivanje a navodnjavanje je obavezno u postrnoj setvi.
Žetva
Žetva se razlikuje od načina proizvodnje – herba se kosi kada biljka počne da raste u stablo tj. kada je visina 30-40 cm. Tako rano pokošena biljka može da da još jedan otkos u toku godine.
Ukoliko se gaji za proizvodnju etarskog ulja, žetvu treba obaviti u fazi mlečno voštane zrelosti na visini 30-50 cm od površine zemlje. U toj fazi zrelosti, stabljike u prizemnom delu počinju da menjaju boju, a donje lišće da opada.
Žetva plodova se obavlja kada najveći deo štitova dobije žućkastu boju. Prinos herbe u fazi mlečno-voštane zrelosti je 15-20 t/ha tj. 25-55kg/ha etarskog ulja a zrelog ploda 800-1000 kg/ha.
Prerada herbe podrazumeva sušenje u hladu u tankom sloju na promajnom mestu ili u sušarama na 40ºC kako bi se očuvala zelena boja.
Prirodno sušenje obično traje 4-6 dana.
Destilacija etarskog ulja se izvodi vodenom parom kada biljke malo provenu.
