Loboda je malo poznato, hranljivo i lekovito lisnato povrće koje se koristi kao spanać, zelje i blitva. Sadrži dosta ugljenih hidrata, šećera, skroba, celuloze,
belančevina, minerala i vitamina. Od minerala najviše sadrži kalijuma, a od vitamin A, C, B1 i B2.
Jednogodišnja je biljka, slična divljoj lobodi, ali za razliku od nje ima krupnije i ukusnije lišće. Postoje dva varijeteta žuta i crvena loboda.
Gajenje lobode je jednostavno. Seje se rano u proleće, čim vremenske prilike dozvoljavaju da se uđe u parcelu, na rastojanje 30-40 cm red od reda. Niče sporo, tek kad se zemljište dobro zagreje. Posle nicanja se proređuje na rastojanje 20-30 cm. Brzo raste na plodnom i vlažnom zemljištu, razvija listove veličine dlana čoveka. Listovi se javljaju naspramno i podbiraju se kao kod duvana.
Loboda je dobra za jelo samo dok je mlada, a lišće sočno i mesnato. Lišće se bere sve dok ne razvije cvetonosno stablo, a onda postaje štetno po zdravlje, jer se naglo povećava sadržaj oksalne kiseline. U povoljnim uslovima, stablo lobode odraste u visinu do dva metra i formira mnoštvo grana na kojima formira cvetove i seme.
Autor: Mr Anka Kačarević
