Gajenje kornišona u postrnoj setvi podrazumeva što raniju setvu. Može se sejati iza strnih žita, graška, grahorice ili ranog krompira.
Poslednji rok za setvu krastavca kornišona je 20. juli, ističe agronom Mira Miljković. Kornišon u postrnoj setvi se gaji tamo gde postoji sistem za navodnjavanje. Setva na otvorenom može biti direktno iz semena ili rasađivanjem. Seme krastavca se seje plitko, na 1-2 cm dubine, a prilikom rasađivanja kornišon se direktno prenosi iz čaša ili kontejnera na stalno mesto. Važno je znati da ne podnosi pikiranje. Kornišon iz postrne setve daje slabiju bujnost, pa se može sejati i nešto gušće, savetuje Miljković.
U optimalnim uslovima uz dovoljno vlage niče za 6-8 dana.
Mnogo je bolji uzgoj kornišona na špaliru nego na zemlji
Konstrukcija mora biti čvrsta kako bi izdržala teret usled velike lisne mase i prilikom plodonošenja. Špalir pruža više mogućnosti za pravilno formiranje plodova, lakšu berbu, zaštitu od bolesti i korova, što čini prinos većim.
Đubrenje
Usvajanje hranjiva je neprekidno i intenzivno. Nakon nicanja ili rasađivanja i primanja biljaka potrebno je prihranjivanje đubrivima sa većim sadržajem fosfora, što utiče na ukorenjavanje i pospešuje oplodnju. Na početku intenzivnog porasta vreže preporučuju se đubriva uravnoteženog odnosa elemenata npr. 20:20:20 u količini 2 kg/10 ari, u nekoliko ponavljanja. U toku plodonošenja i početka berbe preporučuje se đubrenje sa đubrivima omera elemenata 2:1:4, npr. 15:5:35 u količini 1,5-2 kg/10 ari na svakih 7 dana, kao i kalcijum folijarno preko lista.
Na temperaturi nižoj od 12 ºC zaustavlja se cvetanje, a na višoj od 32 ºC biljke usporavaju rast, a smanjuje se i oplodnja. Ako su visoke temperature praćene nedostatkom vlage može doći do opadanja cvetova i zametnutih plodova. Tokom plodonošenja potrebno je stalno navodnjavati da bi se sprečio gubitak turgora i smanjila mogućnost opadanja cvetova.
Kornišon je jako osetljiv na soli, pa je potrebno voditi računa prilikom izbora đubriva. Potreba kornišona za mikroelementima je velika (bor, kalcijum, magnezijum, cink), pa se preporučuje folijarna prihrana sa mikroelementima koja se može kombinovati sa tretiranjem pesticidima., zaključuje savetodavac PSSS Miljković.
