Dezinfekcija supstrata za zdrav rasad

Uspešna proizvodnja povrća počinje proizvodnjom kvalitetnog rasada. Rasad možemo i kupiti od kolege povrtara, ali on mora biti zdrav i kvalitetan.

Ukoliko rasad proizvodimo sami moramo koristiti supstrat koji je na pravi način dezinfikovan. U suspstratu se mogu zadržati parazitske gljive koje će dovesti do uginuća mladih biljaka. Znači: zdrav supstrat – zdrav rasad.

 

U tekstu Novice Milenkovića, savetodavca Poljoprivredne stručne službe saznajemo na koje načine da izvršimo dezinfekciju supstrata.

 

Dezinfekcija supstrata je obavezna mera zbog toga što se u njemu mogu naći razne parazitske gljivice.

 

Neke od njih se razvijaju na korenu i podzemnom i prizemnom delu stabla izazivajući njihovu nekrozu, što dovodi do uvenuća i sušenja biljaka.

 

Vrlo opasna bolest mladih biljaka naročito onih koje se gaje u zatvorenim prostorima. Napada prizemni deo stabla. Napadnuti deo dobija u početku mrku boju, a zatim se suši i biljke padaju /poležu/. Otuda i naziv ove bolesti  poleganje rasada. Bolest se brzo prenosi na susedne biljke i štete su neizbežne. Na oštećenim mestima korena, a i na površini zemlje, zapaža se sivobeličasta paučinasta mreža sa rasplodnim organima /konidiofore sa konidijama/ kojima se parazit širi, a istovremeno se stvaraju /formiraju/ trajne spore kojima se gljivica održava u toku godine kada nisu povoljni uslovi za njen razvoj. Održavaju se u zemljištu, u zaraženim biljnim ostacima, vlažnom stajnjaku i sličnom materijalu. Međutim, kada se trajne spore nađu u povoljnim uslovima /povećana vlažnost i temperatura iznad 20 stepeni C/, odmah klijaju i zaražavaju mlade biljke.

 

Ova gljivica je opasan patogen. Napada rasad u zatvorenom prostoru svih povrtarskih biljaka, kao što to čini Pythium debaryanum. Ova bolest često napada krompir i paradajz i na otvorenom polju i izaziva potpuno propadanje.

Sclerotinia sclerotiorum

Ovaj parazit takođe izaziva poleganje rasada. Prvo se na prizemnom delu stabla javljaju vodenaste pege, tkivo omekša i biljke poležu. Na tom mestu javlja se beličasta skrama od parazita. Bolest napada cvet i plod paprike, a velike štete pravi boraniji, pasulju, a najviše suncokretu.

 

Pored navedenih, poleganje rasada mogu izazvati i druge gljive kao što su Botrytic cinerea i Phytophtora.

 

 

Dezinfekcija supstrata može se izvesti termičkim putem /zaprašivanjem/ ili hemijskim sredstvima.

 

Zemljište predviđeno za proizvodnju rasada izlaže se tretmanu temperature iznad 90 stepeni C duže od 3 časa. Na isti način obavlja se i termosterilizacija proizvodnih površina u stakleničkim objektima. To je jedan od najboljih, ali i najskupljih načina dezinfekcije. Dezinfekcija veće površine zemljišta izvodi se specijalnim uređajem – mašinom, dok se manje količine supstrata stavljaju u rešetkasti sud iznad posude u kojoj se zagreva voda do isparavanja. Naprave za tu svrhu mogu biti različite.

 

Ovom prilikom daju se tri primera.

1. Na dno većeg kazana nalije se voda i pod njim podloži vatra. Neposredno pre isparavanja vode stavlja se na oko  15-20 cm od dna rešetkasti sud sa supstratom za dezinfekciju i poklopi. Vatra mora biti jaka da bi voda što više isparavala. Vodena para prolazeći kroz supstrat u toku od 15-20 minuta uništiće štetne gljivice, štetočine i korovsko seme. Dezinfikovani supstrat odlaže se na dezinfikovani prostor i pokrije plastičnom folijom, a zatim se nastavi sa sledećom količinom sve do završetka posla.

 

2. Za dezinfekciju supstrata postupkom zaparivanja može se iskoristiti i kazan za destilaciju alkohola. Vodena para proizvedena u zatvorenom kazanu odvodi se crevom u osnovu formirane gomile supstrata pokrivene plastičnom folijom koja treba da zadrži što duže vodenu paru.

Vreme zaparivanja zavisi od veličine gomile sa supstratom i intenziteta isparavanja vode. Što je isparavanje duže i intenzivnije, pouzdanost dezinfekcije je veća.

 

3. Za dezinfekciju mešavine supstrata može se preurediti i obično limeno bure od 200 l. U donjem delu bureta na visini od 20 do 25 cm postavlja se perforirana ploča. Na tom delu montira se slavina za ispust vode i cev za dovod vode. Bure se postavi na postolje iznad vatre. Gornji deo bureta služi za smeštaj supstrata za dezinfekciju.

Radni postupak je sledeći: u donji deo bureta /deo blizu rešetke/sipa se voda, a iznad rešetke stavlja se supstrat koji se dezinfikuje. Kada vodena para probije materijal /nakon 15 – 20 minuta/može se izvaditi masa supstrata, a stavi nova.

 

Za hemijsku dezinfekciju najčešće se koriste preparati koji deluju gasom – fumiganti.

Temperatura treba da bude iznad 15 stepeni C. Pored toga što skoro svi navedeni preparati suzbijaju mikroorganizme, većina deluje i na seme korova, odnosno imaju herbicidna dejstva.

 

Posle nekoliko dana dezinfikovana smeša stavlja se na složen nezgoreo stajnjak tople leje, u sloju od 10 do 20 cm, što zavisi od toga da li će se biljke u istoj leji duže ili kraće zadržati. Ukoliko ostaju duže, sloj treba da bude deblji, a ukoliko se planira pikiranje rasada, onda tanji. Pod jednim prozorom tople leje potrebno je od 0,20 – 0,25 metara kubnih pripremljene mešavine. Pošto se zemljište poravna, stavljaju se prozori i pokrivaju asurama. Prvih nekoliko dana posle toga isparavaju iz nezgorelog stajnjaka razni štetni gasovi, a javlja se i visoka temperatura. Nakon 7-10 dana leja se otvara, zemljište prekopava, da bi se odstranili štetni gasovi i zemljište provetrilo, a zatim se obavlja setva.