Evropska unija je izdvojila znatna finansijska sredstva za naučna istraživanja radi očuvanja pomalo zapostavljenih biljnih vrsta
Oko 200 naučnika iz 33 države u Evropi i izvan nje, koji su učestvovali na nedavno održanoj završnoj međunarodnoj konferenciji „Legato-eurolegume“ u Novom Sadu, imalo je izuzetnu priliku da proba potpuno nove, ali i stare specijalitete od pomalo zaboravljenih biljnih vrsta.
S koliko ozbiljnosti se prilazi ovoj temi nesumnjivo ukazuje i činjenica da je Evropska unija pre četiri godine izdvojila znatna finansijska sredstva za naučna istraživanja s ciljem da se ukaže na izvanredna nutritivna, lekovita i agronomska svojstva pojedinih leguminoza i da se ulkaže na neophodnost da se one sačuvaju za dolazeće generacije žitelja naše planete.
U centru pažnje bio je bob (Faba vulgaris), koji se mora vratiti u tanjir kao dragocena riznica hranljivih materija. S njim se mora računati u budućnosti i kao sa svojevrsnom merom sigurnosti u skladu s velikim neizvesnostima nadolazećih klimatskih promena.
Dr Perla Gomez s Kartagina Univerziteta u Španiji prikazala je sasvim novu vrstu jela od svežeg boba zvanog „pisto“. Zajedno sa svojim timom naučnika stvorila je sos koji se koristi u mešavini s testeninom. U fazi ispitivanja su i vrlo interesanti raznovrsni napici od boba, za čiju masovnu upotrebu već postoji veliko interesovanje. Time će se, prema očekivanjima eksperata, u Španiji znatno povećati površine pod ovim usevom, koji se sada gaji na oko 3.000 hektara.
Veliko interesovanje izazvala je čitava lepeza raznovrsnih slanih i slatkih grickalica, čiji tvorci su naučnici Univerziteta za poljoprivredu u Litvaniji.
Prema rečima dr Sandre Moznicija Brasavac, radi se o proizvodima u čijoj osnovi su bob, pasulj, grašak i crnookica. Uz dodatak badema i čokolade, te grickalice su vrlo pogodne za upotrebu uz čaj. U laboratorijskim ispitivanjima nalaze se i različiti namazi i paste. Za sve te nove proizvode postoji veliko interesovanje prerađivačke industrije spremne da otkupi patente. Tvorci smatraju da bi proizvodi, u čijoj osnovi su leguminoze, mogle biti interesantne i za srpsko tržište.
– Posle više od pola godine ispitivanja uspeo sam da napravim „plavi sir“ od osušenih zrna boba i pasulja, rekao je za „Poljoprivrednik“ dr Fredrik Fogelberg, predsednik Nordijske asocijacije poljoprivrednih nauka. – Izmrvljenu masu sam potopio u jestivo ulje, koje može biti od masline, suncokreta, soje ili uljane repice. Bitno je da ulje ne ostavlja svoj ukus, jer je cilj da se stvori neki sasvim novi za ovu vrstu jela. Iz dobijene mase, sabijanjem se izdvaja čvrsta materija, a u preostalo mleko dodaju se različiti sojevi bakrterija poput laktobacilusa. Zastim nastaje koagulacija. Plava boja „kore“ sira nastaje dodavanjem penicilijuma. Ovaj deo procesa traje nekoliko sati, a potom dolazi do faze zrenja tokom dva-tri meseca. Novi proizvodi od leguminoza za ljudsku ishranu u Švedskoj imaju veliku perspektivu. Bob se gaji na oko 35.000 hektara, na čitavoj teritoriji ove države, ali uglavnom za stočnu hranu.
Prikazani naučni radovi na ovom skupu su, između ostalog, podsetili da je bob verovatno jedna od najstarijih vrsta povrća koja se koristila u ljudskoj ishrani.
Postoje tragovi da je uzgajan pre 8.000 godina.
U centralnoj Evropi bob je bio jedini „pasulj“ koji se koristio u ljudskoj ishrani znatno pre Hrista, a na Balkan su ga doneli Sloveni. Dugo je bio glavno jelo i na našem području, uglavnom u obliku pihtija, sve do kraja 19. veka, kada su ga potisli pasulj, grašak, soja i neke druge biljke donete iz Amerike.
Za ljudsku ishranu se koristi zbog velikog sadržaja hranljivih materija. Bogat je visokoiskoristivim biljnim proteinima, gvožđem i vlaknima. Jestivi su listovi kao salata. Cvet i mahuna se koriste za čajeve, koji ublažavaju bolove pri izbacvivanju kamena iz bubrega i kod upale mokraćnih kanala. Mlade mahune blagotvorno deluju kod ublažavanja bolova pri Parkinsonovoj bolesti. Zrno se koristi kao sveže, konzervirano i osušeno. Puno je vrednih belančevina, ima visoku kaloričnu vrednost, značajan je izvor vitamina Be i fosfora. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, snižava nivo holesterola. Skuvani bob sadrži izuzetno koristan estrogen.
Bob je izvanredan azotofiksator, koji iza sebe ostavlja velike količine azota u zemljištu.
Naučnici očekuju da će bob u budućnosti imati sve veću proizvodnju, jer daje visoke prinose, lako se neguje, a moguća je primena i najsavremenije tehnike i tehnologije. Odgovaraju mu klimatski i zemljišni uslovi i u Srbiji.
B. Krstin
