Bela trulež belog luka (prouzrokovač Sclerotium cepivorum). Najveća opasnost od pojave bele truleži je u proleće
Patogen se na belom luku razvija tokom čitave vegetacije, kao i u skladištu tokom čuvanja.
U povoljnim uslovima za razvoj patogena štete mogu biti velike. O infekciji i merama zaštite piše Zoran Panajotović, dipl. inž. zaštite bilja PSSS.
Bela trulež belog luka
Infekcija ostvarena u ranim fazama razvoja biljke, posle sadnje i nicanja, dovodi do potpunog propadanja biljaka koje venu i suše se. Koren i donji deo mladih lukovica truli i može biti prekriven sa gustom micelijom patogena. U miceliji mogu se uočiti sitna crna, okruglasta telašca koja predstavljaju sklerocije parazita. Zaražene biljke zaostaju u porastu, donje lišće žuti od vrha prema osnovi, nekrotira i propada.
Glavice belog luka koje obole tokom čuvanja su bez vidljivih simptoma oboljenja. Tek na pritisak prstom oseća se da su čenovi meki. Kad se sa ovakvih glavica skinu ovojni listići ispod njih se jasno uočava beličasta prevlaka sa sklerocijama.
Obolele lukovice se ne raspadaju već vremenom očvrsnu i munificiraju se.
Gljiva se održava u vidu sklerocija u zemljištu i biljnim ostacima veoma dugo (najmanje 4-5 godina).
Sklerocije se aktiviraju samo u prisustvu korenovog sistema luka, koji svojim izlučevinama stimuliše njihovo klijanje. Infekciona micelija prodire u biljku direktno preko korena, najčešće zaražavajući mlade biljke. Zaraženi koren truli i propada. U zaraženom biljnom tkivu formiraju se sklerocije koje služe za konzervaciju parazita.
U našim uslovima najveća opasnost od pojave bele truleži je u proleće jer je optimalna temperatura za razvoj oko 20 ºC uz umerenu vlažnost zemljišta.
Mere zaštite – preventiva na prvom mestu
Zbog specifičnog životnog ciklusa patogena, najvažnije je primeniti preventivne mere zaštite.
Posebnu pažnju obratiti na plodored u trajanju od 5-8 godina i na sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka.
Za sadnju luka koristiti isključivo zdrave čenove, dezinfikovane zaprašivanjem preparatima na bazi tirama.
