Beli luk sadrži više od dvesta biološki aktivnih materija (eterična ulja, enzime, vitamine, minerale, aminokiseline).
Njegovo blagotvorno dejstvo na zdravlje poznato je vekovima, te se od davnina koristi u narodnoj medicini. Vredno je imati ga u bašti. Još ako ga uzgajate po organskim principima, prednost je višestruka.
O proizvodnji organskog belog luka saznajemo više od Ljiljane Vuksanović iz PSSS.
Beli luk u organskoj proizvodnji
U organskoj bašti se mogu gajiti lukovi koji se svakodnevno koriste u ishrani – crni luk, beli luk, praziluk, srebrnjak, kao i oni ređe gajeni – vlašac, sremuš, aljma…
Beli luk je jedna od najstarijih uzgajanih biljaka, karakterističnog mirisa i ukusa, bogata mineralnim materijama, proteinima, eteričnim uljima a ima i antibakterijsko delovanje.
Za gajenje mu odgovaraju plodna, duboko obrađena i rastresita zemljišta. U plodoredu dolazi na drugo mesto i često se sadi uz šargarepu, peršun, ruže, jagode jer sprečava napad lisnih vaši, lukove muve i botritisa.
Jesenji ili prolećni beli luk
Gaji se jesenji i prolećni beli luk.
Jesenji se u našim uslovima sadi u oktobru, do zime razvije moćan koren i nekoliko listova a u narednoj godini stvara jaku nadzemnu masu i krupnu lukovicu s manjim brojem krupnih čenova. Ovaj luk nije pogodan za čuvanje.
Prolećni beli luk se sadi u rano proleće, rast mu je manje bujan, lukovica je sitnija i ima veći broj čenova i bolje se čuva od jesenjeg luka.
Sadnja belog luka
Beli luk se proizvodi sađenjem čenova, a ne setvom semena.
Bolje je kupiti deklarisane čenove belog luka, ali je poželjno pre sadnje ih dezinfikovati ekstraktom koprive, jakim čajem od kamilice ilizagrevanjem čenova na temperaturi do 35 stepeni C.
Sađenje se obavlja u oktobru i novembru ili s proleća u februaru i martu.
Čenovi se sade na rastojanju 20-30 cm između redova i 5-10 cm između biljaka u redu. Za sađenje kvadratnog metra u bašti potrebno je obezbediti 60-80 gr čenova.
U jesen se beli luk sadi na 4-5 cm dubine a u proleće na 2-3 cm. Nakon sađenja čenove zatrpati slojem zemlje od 3 cm. Ukoliko se sade na veću dubinu, nicanje je usporeno, dok pri plitkom sađenju dolazi do izbacivanja čenova na površinu zemljišta.
Nega
Beli luk traži redovno okopavanje, plevljenje ukoliko zemljište nije malčovano, prihranjivanje i zalivanje u proleće ako je suša.
Tokom rasta dodaje mu se bar 5 kg/m kvadratnom komposta i tečna organska đubriva.
Prihranjuje se u fazi 3-4 lista kao i u vreme formiranja lukovice prirodnim mineralnim đubrivima svakih 7-10 dana.
Okopavanje je važno jer se na taj način održava rastresitost gornjeg sloja zemlje te sprečava gubitak vode iz njenih dubljih slojeva. Tako se lukovica optimalno razvija. Na zbijenim zemljištima one ostaju sitnije a prinos manji.
Nakon dva do tri okopavanja, kada biljke budu lepo razvijene, zemljište se dobro natapa vodom i stavlja se malč.
Beli luk se vadi u julu i avgustu, kad lišće počne da dobija žutu boju i kada 50-75 % biljaka polegne.
Ne treba čekati da se lisna masa potpuno osuši, jer je tada otežano vađenje i skupljanje lukovice a u slučaju kiše može doći do prorastanja lukovice što se odražava na kvalitet.
Beli luk se mora vaditi pažljivo kako bi se sačuvala ljuska oko lukovice.
Vađenje obavljati po suvom i lepom vremenu kad je zemljište umereno prosušeno. Nakon vađenja se smešta u prostor zaštićen od sunca, u tankom sloju, da se prosuši.
Prinos može da bude od 0,5- 1 kg po metru kvadratnom.
