Život pčela: Šta se dešava u košnici tokom hladnih zimskih dana?
Prava zima sa niskim temperaturama je vrlo kritičan period u životu svake pčelinje zajednice. Kako ova sićušna bića prežive zimske uslove? Da li je to neko čudo prirode?
Šta se dešava u košnici tokom hladnih zimskih dana saznajemo u tekstu Nenada Stefanovića, dipl. inž. poljoprivrede PSSS.
Ako je temperatura ispod 8 °C nema opštenja pčela sa prirodom, na temperaturama 9-16 °C ona je povremena, a raspon 16-32 °C im najviše odgovara.
Klube za zimovanje pčela
Klube se na obodu raspoređuju zatvorenom i toplotno izolovanom. Gustina pčela nije jednaka, gušća je na rubnom delu ali sa malenim razmakom u kojem je zarobljen vazduh kao odličan izolator.
Unutar klubeta odvija se život sve do proleća.
U njegovom središtu je prava letnja klima sa velikom vlažnošću i temperaturama od 33,3 do 43,4 °C. Ova temperatura je stabilna ma koliko se spoljašnja menjala jer je to uslov za razvoj i opstanak legla.
Kada temperatura okoline dostigne od 6 do 8 °C, sve pčele zajednice formiraju kompaktno klube. To je istovremeno i raspon temperatura u kojem je potrošnja hrane najmanja. Daljim opadanjem spoljne temperature potrošnja ne raste onom brzinom koja bi se očekivala.
Ako pčele ne neguju leglo, temperatura u središtu klubeta se kreće oko 21 °C, dok se na površini omotača može izmeriti vrednost od 6,1 do 7,8 °C. Sa daljim padom temperature klube se skuplja, debljina omotača se povećava a pčele zbijaju.
Temperature zavise i od toga da li u klubetu ima legla ili ne. Ukoliko ga u središtu nema, temperatura u centru ne sme da padne ispod 14 °C, dok je tada na obodu svega 6,6 °C; sa leglom ne sme da bude niža od 33 °C u centru i 14 °C na periferiji.
Med pomaže održavanju toplotne stabilnosti
Značajna uloga u održanju toplotne stabilnosti je i samog meda koji se nalazi u vencima iznad prostora gde se formira klube.
Poznato je da je med materija sa vrlo velikom toplotnom tromošću, da se dugo i sporo zagreva, a da se isto tako i hladi. Med koji se dekristališe zahteva dosta vremena da poprimi toplotu i da se ponovo vrati u tečno stanje, ali zato dugo ostaje vruć. Isto se dešava i sa medom u ćelijama koje su iznad klubeta.
Pčele su čudo prirode
Gubitak toplote pčele takođe sprečavaju stvaranjem vazdušne izolacije u ćelijama. Od svih pčela u klubetu, više od polovine njih poseduju prazne ćelije saća, zatvarajući ih telima kako bi stvorile prostor u kome je zarobljen vazduh.
On ne može da se kreće i zato je dobar toplotni izolator, kao tanki sloj vazduha između dvostrukih stakala na prozoru udaljeno samo nešto više od dva
Izolaciju čini i mnoštvo dlačica koje se nalaze na grudima pčele između kojih je takođe vazduh.
Pčele se u klubetu stalno komešaju, jedno vreme provode u spoljašnjem sloju, a zatim se probijaju do unutrašnjosti da se ogreju. Naravno, one ne ostaju dugo u centralnom delu jer je tu toplo, ali istovremeno i vrlo vlažno i zagušljivo usled ugljen dioksida.
Kao neophodan uslov za razvoj legla potrebna je i vlaga i to najmanje 60 % vlažnosti. Tako se one stalno premeštaju između svežeg i hladnog dela i toplog i zagušljivog.
Što je temperatura okoline niža, komešanje je veće pošto pčele ne mogu dugo da ostanu u spoljašnjem sloju.
Foto: pixabay.com
