Uzimljavanje pčela za dobru narednu sezonu – Iskustvo pčelara

Uzimljavanje pčela

Završena je pčelarska sezona. Da bi se makar malo pokrili troškovi koji nisu mali, a godina nepredvidiva sa jako lošim prinosima. Sada bi bilo dobro kada bismo mogli da odložimo naš pčelinjak na zaštićeno mesto gde će zimovati, i tako dočekati proleće kada priroda ponovo počne davati nektar. Nažalost, to je nemoguće.

Avgust i septembar je period kada počinje nove pčelarske sezona. Kako pčele pripremimo u ove oskudne mesece, takve zajednice ćemo imati naredne godine.

Da bi pčelinja zajednica nakon završetka pčelarske sezone i dalje mogla nesmetano da živi, potrebno joj je obezbediti optimalne uslove za bezbedno zimovanje, ali i brzi prolećni razvitak. Šta se pod time podrazumeva? Većina pčelara će se složiti da matica od polovine jula do polovine oktobra zaleže tzv. zimske pčele, koje će kasnije, formirajući masno tkivo, nesmetano prezimeti zimu i početi se razvijati u februaru i martu sledeće godine.

Da bi matica zalegala zimske pčele u što većem broju, odnosno produžila svoju vrstu, potrebno je nečim stimulisati njeno zaleganje, jer je poznato da avgust, septembar i oktobar nisu meseci sa velikom nektarskom pašom. Zato treba da izvršimo stimulaciju na zaleganje, a ujedno i pripremu hrane (dopunu) za zimu.

Svako sada ima pravo da odabere da li će vršiti stimulaciju šećernim sirupom ili medom. Pišem ove redove jer sam jedan od onih koji je to ranije radio medom, a šećer nisam upotrebljavao u pčelarenju. Svoje zajednice prihranjujem tako što u zbeg dodam ram sa medom, koji je ostao neizvrcan iz prethodne paše. Dakle, umesto što bi u hranilicu sipao šećerni sirup, ram meda stavljam u zbeg. Takva stimulativna prihrana po mom mišljenju je najbolja i najzdravija za pčelu.

To vreme je prošlo i sada se morati raditi dohrana šećernim sirupom i pogačama.

Sa stimulativnom prihranom počinjem polovinom avgusta i završavam polovinom septembra, stavljanjem ramova u zbeg. Ramovi se kasnije kao takvi pretapaju da bi se dobio čist vosak i ujedno vršila zamena ubacivanjem novih satnih osnova kada počne cvetanje voćki i steknu se uslovi za to.

Kada se završilo sa stimulativnom prihranom, nema odmora, došlo je vreme za uzimljavanje pčela. Evo kako ja to radim. Ne mogu reći da to ima veze sa mojim načinom rada, sa prihranom medom, ali neka to bude jedan zaokruženi način pčelarenja.

Moje pčele zazimljujem tako što ispod plodišnog dela stavljam polumedišta-medišta sa praznim satovima. Tada dobijam da mi je plodišni deo podignut iznad podnjače. U ovom slučaju ne moram imati posebne prostorije za čuvanje ramova, tako da ovaj postupak ima dosta uticaja na brži prolećni razvoj.

Kada prođu slave, praznici i prolazi zima, stiže februar i opet treba početi sa stimulacijom. Sada ono važno, a to je – šećernim sirupom nemoguće, jer je februar varljiv i dolazi do naglih vremenskih promena. Ram pun meda preko satonoša i eto energetske hrane za zdravu pčelu. Taj ram se može čak izvaditi iz košnice, jer stoji poslednji i pčela ne doseže do njega. Pčela će uzimati taj med i puniti ramove iznad legla. Imaće hrane u izobilju, a matica će nesmetano zalegati.

Isti ram kada se izvadi iz košnice može na pretapanje.

Čekamo i pratimo. Pčele su sve brojnije, pune plodište i dolazi do maksimuma. Kreće da cveta šljiva. Vadimo polumedište (medište), plodište spustamo na podnjacu, a polumedište (medište) stavljamo preko plodišta. Sada biramo da li ćemo staviti matičnu rešetku ili ćemo u medište ići sa razređenim ramovima bez rešetke. Na nama je da odaberemo.

Ovakvim načinom dobijamo izuzetno brz razvoj, jake zajednice. Rezultati se vide odmah kod cvetanja voćki. Zajednice jake izvlače satne osnove u plodištu i spremne sa nestrpljenjem dočekuju bagremovu pašu.

Ovde ni jednom rečju nije napisano koji je sistem košnice, jer važi za sve sisteme koji idu u visinu. Ovo sve važi za područja gde nema medljike. Tamo gde je ima sistem rada je drugačiji i sastoji se u vađenju polovine meda od medljike iz plodišta, jer je nepogodna za zimovanje pcela, i dodaje se šećerni sirup u količini koliko imamo i medljike u plodištu.

Kod stimulacije šećerom potrudite se da u taj rastvor stavite i nešto prirodnog meda, videće se razlika (čuvajte svoje pčele od bolesti davanjem što manje šećera).

Autor teksta je pčelar Slobodan Jevtić