Rojenje je instiktivna osobina pčela sa jakim naslednim faktorom i diktirano je nizom uslova koje pčelar mora znati i pratiti ih uz preduzimanje mera koje će ih preduprediti.
Rojenjem pčelinje društvo gubi mnogo na produktivnosti i ako se ne drži pod kontrolom može naneti velike gubitke.
Glavni uzroci rojenja su prenatrpanost u košnici sa leglom i mladim pčelama, nedostatak prostora za zaleganje matice, za smeštaj nektara i gradnju saća. Sem toga neke matice u svojoj naslednoj osobini nose izraženi nagon za rojenjem dok kod drugih to nije slučaj. Neke rase pčela se roje više od drugih. Pčelinja društva sa starijim maticama su takođe više sklona rojenju nego ona koja imaju mlađu maticu.
Borba protiv ove pojave se sastoji u odabiru pčela za reprodukciju kod kojih ta osobina nije izražena, te gajenju pčela u košnicama znatno većeg kapaciteta gde se omogućuje dovoljno prostora za maksimalan biološki razvoj, kao i prostora za smeštaj nektara, polena i lučenje voska.
Pri pregledu košnice ukoliko se primete započeti matičnjaci treba ih uništiti i dodati nastavak sa izgrađenim saćem i satnim osnovama, jer se na taj način omogućava da matica leže normalno leglo i da pčele imaju prostor za smeštaj meda.
Zamenom mesta slabih i jakih košnica oduzimaju se izletnice od jakih i tako smanjuje prenatrpanost u njihovim društvima. Ovaj postupak se naziva relokacija. Ako u delu košnice iznad medišta pčelama damo dovoljno posla na izvlačenju satnih osnova eliminisaćemo pojavu rojevnog nagona. Intenzivna proizvodnja matičnog mleča u predpašnom periodu takođe može biti od velike koristi za suzbijanje pojave rojenja uz značajnu materijalnu korist koju donosi ovaj traženi proizvod.
Pravilna ventilacija košnice se podrazumeva kao jedan od osnovnih preduslovaza sprečavanje pojave rojevnog nagona.
Autor: Svetislav Marković, dipl. inž.
psss.rs
