Strategija SPOS predstavlja prvi pokušaj da se srpsko pčelarstvo učini otpornijim na klimatske promene koje ga sada ozbiljno ugrožavaju.
Savez pčelarskih organizacija Srbje (SPOS) objavio je Strategiju borbe protiv klimatskih promena. Ovaj važan i obiman dokument je dugo pripreman, a značajno će pomoći pčelarima u otklanjanju dela posledica klimatskih promena.
Strategija SPOS predstavlja prvi pokušaj da se srpsko pčelarstvo učini otpornijim na klimatske promene koje ga sada ozbiljno ugrožavaju. Skoro da nema sezone u kojoj nema štete u pčelarstvu zbog nekada neočekivanih ekstrema u vremenskim prilikama, navodi se u Strategiji.
„Skoro da nema sezone u kojoj nema štete u pčelarstvu zbog nekada neočekivanih ekstrema u vremenskim prilikama. Kao što ćete videti u Strategiji, ekstrema je uvek bilo kroz istoriju, čak i mnogo većih nego danas, ali nikada ovako upornih i učestalih, te je pčelarstvo postalo jedna od najpogođenijih grana privrede vremenskim ekstremima. Sa druge strane, u pčelarstvu je najkomplikovanije učiniti ga otpornijim u odnosu na skoro sve druge grane poljoprivrede, te naš posao u izradi Strategije nije bio nimalo lak. Nadamo se da će se u narednom periodu otvoriti nove mogućnosti i doći neke nove generacije pčelara, stručnjaka i naučnika koje će novim idejama ovu Strategiju dalje unapređivati“, navodi se u dokumentu.
Najveći uticaj klimatskih promena na pčelarstvo ogleda se kroz kasne mrazeve, neuobičajeno hladno ili toplo vreme tokom prolećnog razvoja i perioda iskorišćenja pčelinjih paša, učestalih nevremena sa gradom i obilnim kišama, ali i pretoplim zimama. Posebno se ne sme zanemariti uticaj klimatskih promena koji menja biologiju bolesti i parazita pčela, ali i ishranu pčela.
Autor strategije Spec. dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, a saradnici u izradi su pčelari Srđan Stanojević i Goran Tomić, kao i inž. Vlastimir Spasić, glavni i odgovorni urednik lista „Srpski pčelar“.
