Svako od nas je odgovoran za opstanak pčela. Toga moramo biti svesni pre upotrebe sredstava za zaštitu biljaka.
O značaju pčela za ekosistem mnogo pišemo i govorimo. Pored svih informacija i apela da je važno da sačuvamo pčele, svake godine u našoj zemlji registrujemo pomor ovih insekata.
Svi dobro znamo da bez oprašivanja biljaka ne bi bilo ni plodova, pa tako ni hrane za nas i životinjski svet. Na Zemlji se samo oko 10 % cvetnica oprašuje vetrom, dok 90 % oprašuju insekti, najčešće upravo pčele.
Znamo, a ipak pojedini poljoprivredni proizvođači nepravilnom primenom pesticida uništavaju veliki broj pčelinjih društava.
Stručne službe za zaštitu bilja nas podsećaju da su u ovom periodu voćke, u zavisnosti od lokaliteta i vrste, u fazi pred početak cvetanja ili u fazi punog cvetanja.
Ukoliko štitimo voćke od štetnih insekata tretiranje treba da obavimo do početka cvetanja – „faza belih pupoljaka“, a sledeće tretiranje nakon precvetavanja, kada dolazi do opadanja belih, kruničnih listića, upozoravaju zaštitari bilja.
Sva pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja upotrebljavaju pesticide dužni su da ne koriste insekticide koji su toksični za pčele, tokom cvetanja voćaka, kada postoji najveća opasnost za trovanje pčela.
Zakon o sredstvima za zaštitu bilja (Službeni glasnik RS, 41/2009) APSOLUTNO zabranjuje prskanje bilja tokom cvetanja sredstvima otrovnim za pčele. Prethodni Zakon o zaštiti bilja dozvoljavao je najavljivanje prskanja pčelarima48 satipre tretmana, ali toga više nema.
Zakonom su za neodgovorne poljoprivrednike predviđene kazne. Poljoprivrednik je sada apsolutno odgovoran ako otruje pčele prskanjem otrovnim sredstvima u cvetanju, i za to plaća veliku naknadu totalne štete pčelaru, i do 30.000 dinarapo košnici.
Po Zakonu, kazna za tretiranje insekticidima u cvetanju, za fizičko lice iznosi od35.000 do 50.000 dinara, za preduzetnike od300.000 do 500.000, a za pravna lica od500.000 do 1.000.000 dinara.
