Pčelari koji su u svojim pčelinjacima u toku leta i jeseni radili ono što je neophodno tokom pripreme pčelinjih zajednica za prezimljavanje, sada mogu mirno čekati proleće.
Naše pčele će izaći iz zime zdrave i vitalne za nastavak svoje vrste i donošenje dobiti pčelaru ako prirodni uslovi to dozvole i ako je pčelar dobro pripremio zajednice, što podrazumeva da je:
1. obezbedio odstranjivanje varoe sa najmanje dva različita preparata
2. pripremio kvalitetnu pčelinju proteinsku hranu u dovoljnoj količini za prezimljavanje
3. obezbedio dovoljnu količinu perge, najmanje na tri rama.
Došla nam je zima, pčele su se skupile od hladnoće u klube da bi se ogrejale, a što manje hrane potrošile. Na pčelinjaku u košnicama obezbeđeno je dosta meda i perge, ali i mir i tišina. Svako uznemiravanje negativno bi uticalo na pčelinju zajednicu i njeno prezimljavanje. Svakim uznemiravanjem, premeštanjem stradaju pčele koje se nalaze na periferiji klubeta. Tada se povećava potrošnja energetske hrane.
Pčelama treba prilaziti samo kada je neophodna pomoć pčelara da skine sneg koji je počeo da se topi sa poletaljki i krovova košnica, sve to lagano i bez lupanja. Ovo se radi da bi se sprečilo, u slučaju mraza, hvatanje leda po zidovima košnice. Neophodno je proceniti da li će takva intervencija biti od koristi pčelama ili će im štetiti. Takođe moramo odabrati pogodan dan kada intervencijom na jednoj košnici nećemo naneti štete drugoj, susednoj. I pored navedenog, mora se utvrditi stanje na pčelinjaku u celini, u svakoj košnici, kada vremenski uslovi to dozvole. Svaka intervencija mora biti dobro isplanirana da bi se što brže izvela, a u zavisnosti od snage zazimljene pčelinje zajednice i vremenskih uslova.
Od sredine januara, ukoliko dani budu topliji (što je nepoželjno), matica počinje sa polaganjem manjeg broj jajašca, a svakog narednog dana sve veći broj. Tada počinje povećavanje temperature u pčelinjem klubetu na 34- 35 °C. Čim je matica počela sa polaganjem jaja počela je da se povećava i potrošnja hrane. Teorijski gledano, potrošnju hrane nije teško predvideti ako se zna da jedna pčela u periodu do pojave novog legla troši dnevno do 2 mg hrane, pa i manje.
Ako društvo ima 15.000 hiljada jedinki, to znači da je dnevna potrošnja oko 30 grama ili oko 1 kg mesečno. S obzirom na to da broj pčela varira, to će do početka februara biti potrošeno oko 4 kg hrane.
Moramo znati da pčele zimi troše pergu samo za ishranu legla, jer med u plodištu ima u sebi i do 30 % polena više nego med iz medišta. U košnicama savesnog pčelara, koji nije krajem leta iscedio sav med koje su one unele, zalihe će sigurno biti dovoljne do prvih unosa, pa i ostaće za kasnije u slučaju da nam šljiva ne zamedi. S druge strane, ne treba smetnuti s uma da je ova prililčno velika količina hrane i odličan utopljavajući materijal, posebno u uslovima sa ćudljivim zimama.
Poželjno bi bilo da temperature u januaru i februaru budu niže da ne bi došlo do naglog zaletanja i razvoja. U slučaju toplijih dana u januaru i povećanje zaleganja, posledica može da se javi u varljivom martu kod zahlađenja. U martu pčelinja zajednica se vraća u klube pri čemu mali broj pčela nije u mogućnosti da pokrije svu količinu legla. Zbog nepokrivenosti takvo leglo obično strada. I umesto da taj rani razvoj bude pozitivan po pčelinju zajednicu – on postaje koban. Pčele su potrošile nepotrebno veću količinu hrane, a i došlo je do trošenja pčela, jer kod prvog toplog dana pčela će izbacivati zahlađene larve koje su uginule.
U slučaju pojave takvog, toplijeg vremena svi oni koji koriste utopljavajući materijal za košnice (koji se koristi bespotrebno i samo šteti pčeli) treba da ga sklone i omoguće približno izjednačavanje temperature. Ko ne upotrebljava utopljavajući materijal, kao i oni koji ga koriste a izvadili su ga, treba da otvore pri dnu ili otvore na letima otvore maksimalno.
Moja je preporuka da se stavi po jedan ram sa zatvorenim medom iznad ramova pološke da bi pčele imale rezervu i koji bi služio za povećanje količine meda i sigurnosti prelaska sa ulice na ulicu u januaru.
Navedeno treba uraditi po toplom danu, što brže, bez zavirivanja unutar pčelinje zajednice. U slučaju da se nemamo ram sa medom, poželjno je staviti i mednu pogaču iznad pčelinjeg klubeta da bi se osiguralo sigurno prezimljavanje, odnosno, staviti kristalisan med u čarapu pa to staviti preko satonoša.
U januaru je neophodno izvršiti proveru pčelinje zajednice. Ove provere vršimo posmatrajući pčelinju zajednicu spolja, a nikako otvarajući košnicu i uznemiravati pčelu.
Preporuka: uzeti sa slušnog aparata za merenje pritiska slušalice sa crevom, te crevo staviti kroz otvor leta a slušalice na uši. Tada kucnemo u zid košnice i ako se čuje brujanje tri do pet sekundi, a zatim prestane, to je znak da ima matica i da pčelinja zajednica ima dovoljno hrane. Ako se u košnici čuje stalno brujanje kao šuštanje suvog lišca i kod kucanja poveća i ne prestaje – to je znak da u pčelinjoj zajednici nešto nije u redu i da je potrebna pčelareva intervencija, da bi se utvrdilo da li je zajednica bez matice ili hrane.
Poželjno je da pčelari koji stavljaju češljeve na otvore iste otvore i nekim tankim prutem izbace uginule pčele sa otvora (ukoliko ih ima) i oslobode prolaz pčelama.
Kada je u januaru topao dan, i ako pčela brzo izleće i uleće u košnicu, to je znak da je sa pčelinjom zajednicom sve u redu i da će ista u punoj snazi dočekati proleće. Ako se još dogodi da ima maslačka, pa unose polen – to je dokaz da je sve u najboljem redu.
Kako će prezimeti? To smo mi odredili avgusta i septembra. Tada se planiraju zimski gubici.
Tekst i fotografije: Slobodan Jevtić, pčelar
