Varoa ne stiče otpornost na ovu kiselinu, a neke naučne studije pokazale su kako samo jedan zimski tretman smanjuje broj varoe za 84 odsto bez ozbiljnijih posledica po pčele, maticu i pčelinje leglo
Već duže vreme, sastavni deo dobre prakse u radu pčelara praktičara, kako u svetu tako i kod nas, čini sve masovnija upotreba oksalne kiseline u borbi sa parazitnom grinjom varoom. Štaviše, u savremenom pčelarstvu, to je jedan od najefikasnijih i najbezopasnijih zimskih tretmana u svetu.
Ova kiselina je najjednostavnija dikarboksilna kiselina, obično dostupna kao dihidrat, u obliku bezbojnih isparljivih kristala. Prirodni je sastavni deo velikog broja biljaka, pa je stoga sadrži i med. Ljudsko telo je takođe sintetiše iz vitamina C, a u obliku svojih soli, oksalata. Nalazi se u kakau, kafi, jagodama, bobičavom voću, pasulju, cvekli, spanaću, soji, plavom patlidžanu, paradajzu i drugim biljkama.
Kako za sebe vezuje važne hranljive materije, unošenje ove kiseline u velikim količinama kod ljudi može izazvati njihov nedostatak, kao i nadraživanje stomaka, a i nastajanje kamena u bubregu. Koristi se u tekstilnoj industriji za beljenje kože, drveta i slame, za čišćenje metala od rđe, poliranje mermera, tretiranje otpadnih voda (uklanjanje kalcijuma iz vode), kao reagens u hemijskoj analizi i drugde.
S obzirom na dosta rasprostranjenu upotrebu među našim pčelarima, a i pomenutu široku primenu u raznim oblastima, treba je nabavljati isključivo od registrovanih proizvođača i distributera. Treba da imaju pouzdanu i potpunu deklaraciju (proizvod bez deklaracije na našem jeziku smatra se tržišno neispravnim i zabranjeno je njegovo stavljanje u prodaju), kao i fiskalni račun o kupljenoj robi, jer se u prometu često nalaze falsifikati ili tehnička kiselina.
Strogi propisi EU odobravaju njenu upotrebu u biološkom, organskom pčelarenju, a dosta se koristi i zbog svoje velike efikasnosti i veoma niske cene tretmana po pčelinjem društvu. Primenjuje se sprejevima, isparavanjem i ukapavanjem. Metod ukapavanja zaslađenog rastvora se pokazao kao uspešan jer je jednostavan, brz, jeftin i velikog učinka.
Varoa ne stiče otpornost na ovu kiselinu, a neke naučne studije pokazale su kako samo jedan zimski tretman smanjuje broj varoe za neverovatnih 84 odsto, bez ikakvih ozbiljnijih posledica po pčele, maticu i pčelinje leglo. Svakako da učinkovitost u nekoj meri zavisi i od veštine pčelara da tretman izvrši valjano, što je slučaj i kod bilo koje druge radnje na pčelinjaku.
Brojni su razlozi za primenu oksalne kiseline. Efikasna je i lako dostupna, jednostavno se primenjuje i skladišti, nema nikakvu otrovnost po pčele i ne ostavlja bilo kakve rezidue u pčelinjim proizvodima. Njenom pravilnom primenom ne dolazi do gubitka legla, matice ili pčela, što neki drugi preparati uzrokuju, a pri tome je, uz mere zaštite, bezbedna za pčelara.
Zimsko tretiranje protiv varoe je izuzetno važno jer se na ovaj način uništava većina grinja koje formiraju osnovu za populaciju koja će nastati sledeće godine. To su varoe koje su preživele jesenje tretiranje, ili one koje su se ponovo naselile u društvo.
U ovo vreme, oksalna kiselina daje veoma dobre rezultate, čak znatno bolje u odnosu na cimiazol hidrohlorid. Tako je praćenjem tretmana u drugoj polovini novembra utvrđeno prosečno opadanje oko 260 jedinki varoe, dok je u isto vreme učinak cimiazola manji za oko jednu trećinu. Pri tome je i gubitak pčela znatno manji, svega nekoliko po društvu. Odmah po primeni oksalne kiseline dolazi do masovnog opadanja, a zatim joj se dejstvo proteže na dosta dug period.
Kiselina na varou deluje prvenstveno kontaktno i delimično inhalatorno – ulazi u telo grinje, oštećuje tkiva sistema za varenje i grinja ugine od gladi. Iako se kiselina nalazi u šećernom rastvoru, pčele ga ne uzimaju jer je kiseo, a ako ga i probaju, ostave ga.
Rezultati nakon sprovođenja tretiranja varoe oksalnom kiselinom pokazuju začuđujuću činjenicu. Naime, koncentracija oksalne kiseline u medu iz tretiranih društava je od 22,8 do 37,7 dok je u medu iz netretiranih društava pronađeno od 40 do 400 miligrama oksalne kiseline po kilogramu. Većina vrsta zdravstveno ispravnog povrća sadrži mnogo veće količine oksalne kiseline od meda, od oko 300, pa čak do 17.000 miligrama po kilogramu.
Dejan Kreculj
Priprema i način upotrebe rastvora
Priprema preparata nije komplikovana, ali zahteva preciznost. Koristi se dihidrat kiseline u kristalu kojeg najpre treba odmeriti na preciznoj vagi u količini od 35 grama. Potom treba pripremiti litar šećernog sirupa koncentracije 60 odsto, zagrejanog na 40°C. U plastičnu flašu (obično od soka ili mineralne vode, zapremine 1,5 ili 2 litra, da kasnije ima mesta za mešanje) treba nasuti topli sirup i dodati kristale kiseline kroz plastični levak. Bocu zatvoriti i dobro izmućkati, a s obzirom na to da je tečnost topla, kristali će se brzo rastvoriti.
Napomenimo da je potrebno koristiti zaštitne rukavice, naočare i masku. Rastvor se može odmah upotrebiti, s obzirom na to da sada više nema legla. Idealna temperatura za tretiranje je 4°C, uz vlažnost vazduha iznad 65 odsto, kada je magla i nema vetra. Nakapavanje se izvodi medicinskim špricem po ulicama pčela, zato što je on tačno graduisan (plastični insulinski špric).
Kako su pčele već dobro posele svoje zimsko stanište, neće biti teško kapati po njima. Po ulici nakapati pet mililitara tečnosti. Cilj je da što više pčela dođe u kontakt sa rastvorom šećernog sirupa i oksalne kiseline da bi ga među sobom razmenile i raznele, a tretman učinile efikasnijim. U zavisnosti od veličine društva, potrebna količina je od 20 do 35 mililitara za svaku košnicu.
Objavljeno u Poljoprivredniku br. 2731
