Medonosne pčele mogu da smanje štete od poznog mraza

pcela u letu 2

Medonosne pčele su višestruko korisne, a mogu da smanje štete od mraza.

Da su pčele važne za oprašivanje i da direktno učestvuju u stvaranju prinosa već svi znamo.

Veoma je važno da brinemo o njima i sačuvamo ih.

Ali, nismo uvek svi odgovorni. Svake godine u vreme cvetanja voćki i drugog bilja koje proizvodimo događaju se masovna trovanja pčela. Često iza takvih događaja ostaju samo uginule pčele i šteta za pčelara, ali se ne pronađu krivci koji su izazvali pomor pčela.

Medonosne pčele su višestruko korisne, a o tome kako mogu da smanje štete od poznih mrazeva piše Zoran Janković savetodavac u PSSS.

Korišćenje medonosnih pčela u smanjivanju šteta od poznog mraza

Vegetacija u ovoj godini je krenula ranije, tako da se opasnost od pojave šteta u voćnjacima od poznih mrazeva višestruko povećala.

Do sada su znatne štete od mraza pretrpele vrste i sorte voćaka sa ranijim vremenom cvetanja.

Opasnost od pojave prolećnih mrazeva nije prošla, tako da voćne vrste koje do sada nisu pretrpele štetu nisu bezbedne.

Osim mrazeva, u vreme cvetanja na nižim temperaturama, a koji nisu mrazevi, sama oplodnja je slabija zbog smanjene klijavosti polena, kao i znatno usporenijeg rasta polenove cevi.

Uslov za dobru oplodnju u zasadima voćaka predstavlja prisustvo oprašivača. Najznačajniji polinator je medonosna pčela.

Unošenjem i pravilnim rasporedom dva do četiri dobro razvijena pčelinja društva u zasad, omogućiće se dobra oplodnja.

Ulaznu stranu košnica postaviti prema istoku i jugoistoku, kako bi došlo do što ranijeg leta pčela.

Pčele posećuju samo cvetove koji luče nektar, tako se povećava njihova efikasnost, jer im oplođeni i od mraza oštećeni cvetovi nisu interesantni.

Oplodnjom 10, 20 ili 30 odsto cvetova koji nisu stradali od mraza, šteta koju je pričinio mraz može se značajno smanjiti, a čak i neutralisati.

Pčelinja društva je poželjno uneti u zasade neposredno pred početak cvetanja, a najkasnije do 5 % otvorenih cvetova.

Košnice se iznose iz zasada po završetku cvetanja, a u slučaju neodložne zaštite od bolesti i štetočina, pre obavljana tretmana.

Nedostatak medonosne pčele je njena smanjena aktivnost na nižim temperaturama.

Radilice postižu punu aktivnost tek na 18 ºC.

Takođe, zbog velikog radijusa leta (koje iznosi i preko 4 km) može da učestvuje u prenošenju prouzrokovača bakteriozne plamenjače, u oblastima gde je bakterija prisutna.

U veoma hladnim uslovima u vreme cvetanja preporučuje se unošenje soliternih pčela (osmia), koje su aktivne na nižim temperaturama, a zbog manjeg radijusa kretanja mogućnost prenošenja prouzrokovača bakteriozne plamenjače je znatno niža nego kod medonosne pčele.

Medonosna pčela je osetljiva na pesticide, tako da je potrebno strogo voditi računa prilikom hemijske zaštite voćnjaka od bolesti i štetočina, dok se pčele nalaze u zasadima ili njihovoj neposrednoj blizini.

 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede