Janoš Balint, pčelar iz Mužlje, bavi se proizvodnjom meda skoro četiri decenije. I za sve to vreme, kako kaže, nije video tako zastrašujuću sliku na svom pčelinjaku,
masovni pomor pčela.
„Pčele su u ovo vreme na suncokretovoj paši, a to je glavna paša u Vojvodini. Ove godine imamo povoljne vremenske uslove za ovu pašu, ali to nije garancija da ćemo imati i dobre prinose. Jer trovanja pčela, jednostavno, ne možemo da sprečimo. Bilo je toga i ranije, ali ove godine je masovno. Uginuće pčela su nedavno prijavili i pčelari iz Samoša, Stajićeva, a u okolini Kikinde je bilo strašno. Prve procene nas pčelara je da smo izgubili više hiljada društava“, kaže za poljosfera.rs Balint.
Da nešto nije u redu sa pčelama Balint je primetio samo par dana nakon što je postavio košnice nedaleko od parcele na kojoj je suncokret. Prvo je pomislio da je takvo stanje na pčelinjaku posledica selidbe, ali kada je ponovo otišao da obiđe to mesto video je oko košnica uginule pčele. A, unutar košnica, insekata skoro da nije bilo.
„Na dve lokacije u košnicama je ostalo vrlo malo pčela, jer su izletnice uginule. Dakle, nema ko da donese med. Ne verujem da će u njima prinos suncokretovog meda biti viši od 10 kilograma po košnici, a to je malo za uspešno zazimljavanje“, kaže Balint.
Slučaj je prijavljen nadležnim službama. Kako kaže naš sagovornik, u toku je analiza uzoraka tela uginulih pčela kao i onih sa parcela pod suncokretom.
„Čekamo rezultate. Pretpostavljamo da je uzrok trovanja pesticid, ili više pesicida koje poljoprivrednici koriste za zaštitu suncokreta. Moram da kažem da većina ratara jesu savesni proizvođači i oni vode računa da ne otruju pčele, ali ima i onih drugih zbog koji se dešavaju masovna uginuća pčela. Upravo takvi koriste pesticide proizvoljno po principu „sipaj još malo u prskalicu, neće da škodi“. A ustvari, škodi mnogo i to svima nama“, ogorčen je Balint, koji poručuje da je neophodna bolja edukacija poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi hemijskih sredstava.
Iskusni pčelar nas podseća da je očuvanje pčela od neprocenjive važnosti za prirodu i čoveka. U razvijenim zemljama pčelari bivaju nagrađeni jer postavljaju košnice u voćnjake, na njive. U Americi, na primer, pčelar je stimulisan sa 130 dolara za svaku postavljenu košnicu u voćnjake badema. Kod nas toga nema, a razloge možemo nabrajati. Ovde pčelari, umesto da budu nagrađeni, trpe veliku štetu. Ako već nema nadoknade za oprašivanje, nemojte ubijati pčele, poručuje Balint.
