Svaka godina je posebna i drugačija. Godina iza nas, u kojoj smo imali dve paše (bagrem iznad proseka i suncokret prosečan) mnoge pčelare je
navela da iscede sav suncokretov med iz medišta. Oni su pogrešili.
Tamo gde je bilo dosta suncokretovog meda u plodištu matica je polagala dosta jaja. Počelo je sušno i toplo vreme. Negde je prestao unos, došlo je do velike potrošnje meda iz plodišta, jer za 1 kg legla treba 2 kg pčelinje hrane. Bio je smanjen i unos polena. Da bi očuvali pčelinje zajednice i njihovu snagu pčelari su morali da prihrane pčele. U oblastima gde se javila medljika pčelari su imali dodatni posao.
Avgusta i početkom septembra došlo je do naglog smanjenja i nedostatka hrane i perge. Hranu možemo premostiti prihranom u većoj količini za kraći vremenski period, ali polen ne možemo da nadoknadimo.
Još jedna nedaća pratila je pčelare u pojedinim područjima. Zbog velikih suša grožđe je dobilo povećanu slast, pa su zrna bušile ose, a pčele su tu slatku tečnost unosile u svoje košnice, ni malo nije dobro za zimovanje pčela.
U takvim zajednicama, matice su prestale da polažu jajašca ranije, pre polovine septembra , što nije bilo dobro, jer nam je ta pčela potrebna za zimu.
Ali, ostavićemo mesece koji su prošli. Baziraćemo se na onom šta treba uraditi u oktobru. Možda će još neka polarica dati malo polena, na primer aster ili druge polarice.
Sav taj nektar od grožđa potrebno je izvaditi i dati šećerni sirup u većim količinama. Jasno je da pčelu ne treba opterećivati dodatnom radnjom preradom polenske pogače sa medom. Ali bolje je i to nego u proleće dobiti bolesnu i oštećenu pčelu. Pčelinje zajednice koje su obezbeđene dovoljnom količinom meda i perge ne treba uznemiravati, već ih ostaviti da lepo i bezbrižno dočekaju proleće.
Treba obezbediti košnice da ne ulaze ose i to sužavanjem leta i postavljanjem flaša sa pivom da budu hvatači osa.
U predelima gde ima miševa treba postaviti češljeve na leta. Ali, to je mač sa dve oštrice, sprečavamo ulazak miševa, ali i skidamo polen sa nožica tim češljevima, što je veća šteta nego korist. Važno je proveriti sva postolja košnica, da li su stabilna i pouzdana za prezimljavanje ukoliko košnice budu opterećene snegom.
Utopljavanje: Većina pčelara koristi plastične folije preko ramova sa razmakom, prorezom od 1cm sa prednje strane i sa stiroporom ispod krova preko cele godine.
Najbolji utopljivač za pčelu je med koji je i najbolji regulator u košnici.
Sada je trenutak da se otvore varozne podnjače, koje će biti otvorene do početka marta.
Svežeg vazduha uvek mora biti. Zapamtimo – pčela ne ugine od zime, već od gladi i bolesti.
U zavisnosti od tipa košnica u zimu se ulazi sa jednim ili više tela, u zavisnosti od dubine ramova. Sa plitkim ramovima uzimljuje se sa više tela u zavisnosti i od snage zajednice.
Ako se u oktobru primete trutovi na poletaljci to je znak da je u tom društvu matica ili stara ili, što najčešće biva, matice i nema. Takve zajednice treba otvoriti i sa istima uraditi ono šta je najprikladnije, ili spajanje ili istresanje (istresanje nosi veći rizik jer kod ulaska u drugu košnicu pčele mogu ubiti maticu).
Kada se sve odradi kako treba i zajednice pripreme za zimovanje, onda možemo biti bezbrižni da će iz zime izaći zdrave pčelinje zajednice.
Ne zaboravite da sakupite suvu travu oko košnica, jer do paljenja lako dolazi, a gašenje je teško. Obavezno sledi i sređivanje košnica i ostalih elemenata i priprema za proleće.
Srećno prezimljivanje.
Tekst i fotografije: Slobodan Jevtić, pčelar
