Na kraju bagremove paše u najmanje 60% pčelinjaka Srbije pčele na ivici gladi

pcelari bagrem 1

O epilogu bagremove paše piše Savez pčelarskih organizacija Srbije. Previše dana bez ikakvog prinosa. Teška godina za pčele i pčelare

Epilog bagremove paše

U trenutku kada je treća bagremova paša pri kraju, već možemo dati pouzdan osvrt na njene ukupne rezultate. Iako je na trećem bagremu bilo unosa poslednjih dana, od 0,5-3 kg dnevno, ukupna težina košnice na vagi nije očekivano napredovala. Veliki procenat vode u nektaru, česte kiše koje su ometale medenje, dovele su do toga da je bilo previše dana bez ikakvog prinosa, kao i dana sa debelim minusima u krajevima gde je kiša padala po ceo dan.

U bagremovu pašu ušli smo sa praznim plodištima, jer su bagremu prethodili teški bespašni dani, a i posle bagrema (kod onih koji ne sele) takođe su usledili bespašni dani sa minusima od 500 g do 1.500 g dnevno, zavisno od lokacije, te su oni koji ne sele u velikoj većini ostali bez meda, čak i bez punih plodišta, te meda neće biti dovoljno ni za pčele.

Oni koji su selili imali su različite rezultate, ali kako saznajemo sa terena, oni retki pčelari koji su uspeli da adekvatno pripreme svoja pčelinja društva za pašu, kao i da pravilno izaberu lokacije za svoje pčele, nemaju prosek veći od maksimalno 6-10 kg po uzimljenoj pčelinjoj zajednici, i to na retkim lokacijama. Na žalost, takvih pčelara je jako malo, da ne govorimo o tome da samo 43% pčelara seli a ove godine se zbog klimatskih prilika mnogi nisu ni odlučili za selidbu, te možemo slobodno da kažemo da je ova bagremova paša bila katastrofalna na nivou Srbije.

Posebno moramo da naglasimo da su u najmanje 60% pčelinjaka Srbije pčele na ivici gladi, jer posle bagrema skoro da nema nikakve paše. Sledi prava katastrofa ako se vremenske prilike ne budu popravile, ali vremenske prognoze su i dalje očajne. Došli smo dotle da imamo pčelara kome je 30 košnica uginulo od gladi usred bagremove paše. Teška godina, a šta nam sledi, tek ćemo videti.

bagremove pase

Iako mnogi pčelari napuštaju pčelarstvo zbog sve težih uslova pčelarenja, skoka cena inputa u pčelarstvu za 30-80%, a jako niskih tržišnih cena meda (jer sve je poskupelo samo je med pojeftinio), ostaje nam da se nadamo da će prinosi na narednim pašama uneti malo vedrine, a da će konačno i krenuti izvoz meda ka kupcima koji umeju da cene kvalitet. Jer, Evropska komisija, iako je utvrdila da 50% uvezenog meda u EU nije med, i dalje ništa ne preduzima po tom pitanju, te nade za skok cena, pored ogromnih količina meda na zalihama pre svega u Mađarskoj i Rumuniji, za sada na žalost nema na teritoriji Evrope.

Tržište bagremovog meda u Evropi je i dalje blokirano, i tu se ništa nije promenilo, i dalje je malo kupaca koji hoće pravi med, a i za njega maksimalno ucenjuju oko cene i uslova plaćanja, a sa tim cenama koje se ravnaju sa proizvodnom cenom meda, nema sreće. Nadamo se da će se, nakon što je potpisan Protokol o izvozu meda u Kinu, ubrzo završiti i registracija objekata za izvoz, te da će se konačno stvoriti uslovi da naš med krene ka kupcima koji traže med vrhunskog kvaliteta.

Takođe se nadamo da će Evropska unija konačno nešto preduzeti povodom ove bruke koja se dogodila u Evropi, da im je miliji i falsifikat samo da je jeftin. Realno ne razumemo zašto ga i uvoze takvog, kad mogu i sami da ga naprave. Neko tamo debelo vara potrošače, i to za sada nikoga ne zanima od nadležnih.

Na sve to nadovezuju se klasični prevaranti bez morala koji proizvode slatku materiju za vegane koju bezočno nazivaju ”med bez pčela”, što je suprotno zakonima svih zemalja na ovoj planeti, jer medom se može nazivati samo ono što pčele proizvedu, te se tako zavode ljudi koji misle da je zaista moguće napraviti med bez pčela. Poseban je nemoral to što se takav ”med bez pčela” na tržištu sramotno reklamira tako da se njegovim konzumiranjem spasavaju ”jadne pčele” koje pčelari izrabljuju.

A istina je sasvim drugačija. Pčela bez pčelara danas ne bi bilo (zbog toga što u prirodi nema ko da suzbija parazita pčela varou), te ako bismo prestali da gajimo pčele da bismo ih ”spasili” izrabljivanja, one bi nestale već za godinu-dve maksimalno, i ostali bismo bez dve trećine hrane na planeti za samo nekoliko godina, a bez trećine momentalno.

Preporuke SPOS pčelarima

Ono što daje nadu jeste da se polako stvaraju uslovi za formiranje medljike, u nekim krajevima je već bilo i slabih unosa medljike, te ako je ove godine stvarno bude bilo, preporučujemo obaveznu selidbu na tu pašu, jer se taj med može mnogo lakše prodati po dobrim cenama. Takođe preporučujemo obavezne selidbe na predstojeće paše lipe, suncokreta i planinskih livada, naročito ako se vremenski uslovi poprave, jer posle ovoliko vlage, uz dovoljno toplote, može biti odličnih prinosa na tim pašama, piše na sajtu SPOS.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede