Sve što se na pčelinjaku ne uradi u martu i aprilu odraziće se na prinose u glavnoj bagremovoj paši, piše u svom autorskom tekstu pčelar i predsednik UP „Bihać“, Elvir Šehić, koji je objavljen na portalu bhpcelar.
Prenosimo deo teksta koji se odnosi na radove u pčelinjaku u aprilu. Ceo tekst možete pročitati OVDE
April na pčelinjaku
U aprilu počinje buran razvoj pčelinjih zajednica, a cvetanje voća što donosi obilje nektara i polena, još više stimuliše pčele na ubrzan razvoj. Moramo se podsetiti da su sve naše aktivnosti od izimljavanja pčelinjih društava usmerene na to da do bagremove paše postignemo maksimalan razvoj pčelinjih društava.
Pčele koje se izlegu krajem aprila moći će da iskoriste izdašnu bagremovu pašu, a da bismo to postigli, u martu moramo već poznatim metodama stimulisati maticu na što veće zaleganje.
Za rentabilno pčelarenje potrebno je da imamo jaka društva. Pred pašu treba u košnici da se nalazi između 50.000-60.000 pčela.
Prema podacima nemačkog pčelarskog stručnjaka Dengga, pčelinja zajednica sa 15.000 pčela sakupi 2-3 kg meda, sa 25.000 pčela 6-10 kg, sa 40.000 15-20kg, 50.000 25-35 kg, a 80.000 pčela i do 50 kg meda.
Dakle, pet puta jače zajednice sakupiće 15-20 puta više meda. Da bismo to postigli moramo imati i pomoćna društva iz kojih ćemo dodavati ramove sa poklopljenim leglom 20 dana pre početka bagremove paše i na taj način obezbediti potreban broj pčela. Tako snažnim društvima moramo obezbediti dovoljno prostora u košnici dodavanjem medišnih nastavaka, a ako to ne bismo uradili na vreme došlo bi do pojave rojevnog nagona.
Rojevni nagon je najveći neprijatelj stvaranju jakih pčelinjih zajednica. Ako u košnici vlada rojevni nagon, dolazi do smanjenja radnog elana a ako pak dođe do rojenja, jedno jako društvo se podeli na dva, tri slaba koja su nesposobna da proizvedu višak meda.
Ponekad pčele neće ili sporo zauzimaju novododane nastavke, a da bi se to izbeglo, iz medišta se izvade dva rama sa pravilno izgrađenim radiličkim ćelijama, a na njihovo mesto dodaju dva rama iz plodišta sa zatvorenim leglom i pčelama, a ramovi iz medišta se stave u plodište sa strana do legla.
Sa tim postupkom, pčele će odmah zaposesti medišni nastavak, a matica će imati dovoljno prostora za zalijeganje u plodišnom prostoru. Svaki iskusni pčelar, zna da se u toku sezone treba zameniti 1/3 saća. Ne treba puno pisati o koristi zamene saća, jer pčelari znaju da je staro saće izvor zaraze, da se iz starog saća legu sitnije pčele itd..
U ovom periodu kad kreće unos nektara i polena, velik broj mladih pčela treba iskoristiti za dodavanje i izgradnju novih satnih osnova i odstranjivanje starog saća iz košnica.
Ne treba se plašiti da će se umanjiti prinosi u medu zbog izgradnje novododanih okvira, jer u aprilu košnice su pune mladih pčela starosti 10-18 dana koje luče vosak i treba im omogućiti da ispune svoju prirodnu potrebu. Dodavanje satnih osnova na izgradnju pčelama uveliko suzbija rojevni nagon, a u savremenom pčelarenju prirodno rojenje pčela je nepoželjno.
U savremenom i ekonomski vođenom pčelinjaku svako umnožavanje se radi planski i u vreme kad to najbolje odgovara pčelaru. U toku same paše ili neposredno pre početka paše, rojenje je ozbiljan problem jer ako se društvo izroji, od vrcanja nema ništa.
Zbog toga moramo preduzeti sve predostrožnosti: redovna zamena matica (mlade matice se manje roje), dovoljna zapremina košnice (dodavanje medišta), uposlenost pčela na izgradnji voska (dodavanje okvira sa satnom osnovom), položaj pčelinjaka za vreme najveće dnevne temperature (poželjno je tad da su hladu).
U većini krajeva u aprilu je posebno izdašna peludna paša. Pčele znaju u određenim godinama blokirati maticu unosom polena sa vrbe, maslačka, voća, uljane repice i sa još mnogo drugih polenarnica koje cvetaju u aprilu.
Da bismo to delimično sprečili, i da bismo iskoristili jaku peludnu pašu, potrebno je da pristupimo skupljanju polenovog praha. Svaki pčelar bi trebao znati kolika je vrednost polena u pčelinjoj zajednici ali i to da polen za čoveka predstavlja izvor sastojaka koji imaju korist kod očuvanja zdravlja ili kod lečenja pojedinih bolesti. Dakle treba iskoristiti ono što priroda nudi u datom trenutku.
Jaka pčelinja zajednica može u jednom danu na dobroj polenskoj paši u ladici sakupljača polena ostaviti i preko pola kg polena, pa je stoga o ekonomskoj računici i suvišno govoriti.
Sve aktivnosti u martu i aprilu su priprema za pčelarev ispit u narednom mesecu maju na bagremovoj paši, a ishod tog ispita zavisi koliko je pčelar uložio truda u ova dva meseca.
Mesec april je još zanimljiv po tome što zbog svakodnevnih unosa svežeg polena i meda koji deluju jako stimulativno na pčelinju zajednicu, obično ako vremenske prilike dozvole, kreće se sa proizvodnjom matica. Ne treba zaboraviti na važnost pojilice na pčelinjaku jer se pretpostavlja da jedna prosečna pčelinja zajednica zimi troši 4-10 g vode na dan, a da se u vreme letnih visokih vrućina potrošnja vode povećava na 1-2 litre vode po jednoj pčelinjoj zajednici. A ni mesec april ne zaostaje u toj potrošnji vode zbog velike količine legla, dodavanja pogačica za stimulaciju itd.
Poželjno je da na pčelinjaku imamo higijenske pojilice jer je praksa pokazala da znatno smanjuju širenje nozemoze na pčelinjaku.
Piše: Elvir Šehić, predsednik UP “Bihać”
(bhpcelar)
