Udruženje „Zelene šape“ postoji već devetnaest godina. Volonteri ovog udruženja imaju dobre namere i osećanje ljubavi prema napuštenim životinjama.
Svako ko je bar jednom pomogao nekome ko je ugrožen i kome je ta pomoć makar i na kratko donela promenu na bolje, zna kako takav gest onom ko pomogne donosi posebno lep osećaj i neprocenjivo zadovoljstvo. Ukoliko to radite volonterski, iz ljubavi i želje da pomognete, može se reći da ste posebni.
Volonteri okupljeni u Udruženju ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape“ godinama pomažu napuštenim životinjama u gradu Zrenjaninu i okolnim naseljima. Osnivačica udruženja je Aleksandra Radojčić. Udruženje je osnovano 2017. godine, iako svoje ciljeve ostvaruju već devetnaest godina. A ciljevi su od prvog dana isti: očuvanje prirode, zelenih i zdravih površina, reciklaža i briga o napuštenim životinjama.
U volontiranju je najvažnija dobra namera i ljubav koju osećamo pomažući napuštenim životinjama. Ali, nažalost volontera nema dovoljno, kaže Tara Vlaisavljević, PR i volonterka ’’Zelenih šapa’’.
„Ima nas oko petnaestoro. Troje su svakodnevno aktivni, a ostali obavljaju volonterske aktivnosti u skladu sa svojim slobodnim vremenom. Nažalost, sugrađani nisu mnogo zainteresovani da se priključe volontiranju, ali mi ne odustajemo od stalnog oglašavanja da nam se jave kako bi uvideli blagodeti volontiranja sa nama. Imamo veoma mlade volontere koji su pri kraju srednje škole ili na fakultetu, a imamo i starije volontere. Sa nama volontiraju i veoma mala deca, kroz kreativne radionice, izradu nakita, magneta, i na taj način razvijaju svest o dobrom delu i zalaganju za one kojima je naša pomoć najpotrebnija“, kaže Vlaisavljević.
Objašnjava da životinje najčešće nalaze u zabačenim delovima okolnih sela, u njivama, atarima, ali i svuda po gradu. Najčešće su u veoma lošem i zabrinjavajućem stanju, izgladnele, ranjene, polomljenih ekstremiteta, sa raznim oboljenima, a svaka od njih je preplašena, istraumirana od strane ljudi.
„Desilo se više puta da pronađemo pse stare nekoliko meseci koji su imali vlasnika, pa su izbačeni na milost i nemilost, ali se često desi i da spasimo psa koji je star nekoliko godina, čak i deset, koji je korišćen za „štanceraj’“ u žargonskom terminu. Pronalazimo i mačke i mačiće svuda po gradu, bolesne, pune parazita, nezbrinute i gladne… O ovim situacijama bismo mogli pisati danima. Najčešće su to psi i mačke, ali ima i drugih vrsta kojima pomognemo u skladu sa mogućnostima. Nema pravila jer su u našem društvu svuda zanemarene i odbačene životinje, takvo je stanje u celoj Republici Srbiji i tome nažalost nema kraja“, smatra naša sagovornica.
Osim pasa i mačaka udomljavali su i druge vrste životinja. Uglavnom su to živina, rode, patke, zečevi, kornjače, konji… Pomognu najviše što mogu i po potrebi se obrate drugim udruženjima i državnim službama. Sagovornica ističe da nijednu životinju ne ostave u patnji u kojoj su je zatekli već iskoriste sve resurse kako bi joj pomogli i našli najbolje rešenje za njen dalji život.
Pronađene životinje čuvaju i po svojim kućama, stanovima kao i na nekoliko hranilica i skloništa u gradu i po okolnim mestima. Ističe da imaju problem sa smeštajem i apeluje da se udruženju jave ljudi dobre volje koji bi im ustupili dvorišta, a volonteri bi brinuli o životinjama, hranili ih, vodili kod veterinara…
„Udomljavanje pasa i mačaka nije toliko zastupljeno u odnosu na broj životinja koji čekaju svoj dom. Neki psi i mačke imaju sreće i udome se relativno brzo, ali zato neki drugi i dalje nemaju svoj dom i nakon nekoliko godina od kako smo ih sklonili sa ulice. To je veoma tužna činjenica obzirom da je udomljavanje najhumaniji čin, veoma je jednostavna procedura, a ljubav udomljenih životinja je beskrajna. Naše životinje su pregledane, vakcinisane, voljene, zdrave, lečene i izlečene i odgovornost nam je takva prema njima. Ta zahvalnost udomljenog kučeta, mačeta ili odraslih jedinki je nešto što ne može da se opiše, to mora da se doživi. Ljudi imaju predrasude prema mešancima, prema psima i mačkama crne boje i radije odlaze da kupe ljubimca nego što udomljavaju. Kada se uzme pas ili mačka iz neregistrovane odgajivačnice (od štancera) gotovo uvek je slučaj da ta životinja nije nijednom vakcinisana, ima razne propratne smetnje u razvoju, ima bolesti i često dolazi do brzog i bolnog uginuća u novom domu, a čovek je izdvojio neku manju ili veću sumu novca misleći da je životinja sigurno zdrava, negovana, pregledana i vakcinisana. To je upravo suprotno i nadamo se da će taj trend da se promeni“, objašnjava Vlaisavljević.
Hranu i sve što je potrebno za životinje udruženje dobavlja putem javnih aukcija, dobrovoljnih priloga, uličnih prodaja na njihovom štandu kada su u gradu organizovani događaju namenjeni odraslima i deci. Dodaje i da je svakom ko to želi omogućeno da pomogne da se skupi neko dobro, bilo da je to novčana pomoć ili bilo koja druga vrsta dobročinstva.
„Donacije su redovne u raznoj hrani iz restorana, bez kojih ne bismo mogli da prehranimo 140 životinja svakog dana. Dnevna potrošnja je preko 65 kilograma hrane. Veoma smo zahvalni na ostacima hrane iz takvih preduzeća. Takođe, u saradnji sa organizacijom Food Waste Serbia i njihovom akcijom dobijamo hranu povremeno. Stalno skupljamo stari nakit, bižuteriju, igračke, garderobu, razne druge predmete koji pojedincima više nisu potrebni, stavimo ih na javnu aukciju na našoj FB stranici, pa i tako skupljamo novac. Organizujemo svakog meseca muzičke zabave u lokalima u Zrenjaninu koji prepoznaju naš trud i našu ljubav, a donacije na tim zabavama budu u hrani i u novcu“, kaže sagovornica.
Recikliranjem čuvamo prirodu
Osim o životinjama „Zelene šape“ aktivno brinu o prirodi. Građani donose limenke, PET ambalažu, staklo, karton, a volonteri sve to sortiraju, recikliraju u saradnji sa jednim reciklažnim privrednikom i dobijaju novac za svu sakupljenu ambalažu. U recikliranju su otišli dalje pa su od nedavno osmislili jednu zanimljivu reciklažnu kreaciju, ističe Vlaisavljević.
„Reciklažni cegeri od iskorišćenih praznih džakova u kojoj su bile granule za kuce ili cice su napravljeni iz čiste ljubavi jedne sugrađanke i građani su to prepoznali licitirajući i kupujući cegere na FB aukcijama. Pomogli su time da se otplati određeni dug veterinarima, a dugova kod njih uvek ima dosta i zahvalni smo im na razumevanju“, zadovoljno ističe naša sagovornica. Dodaje da udruženje redovno organizuje akcije čišćenja poteza oko reka, parkova, šuma, livada uz stalni apel da se priroda mora poštovati i voleti i na pravi način.“
A. Mihajlović
Tekst je objavljen u listu Poljoprivrednik
