Začarani krug trovanja divljih životinja

ptice

Nelegalno trovanje divljih životinja ne samo da je nehumana već je pre svega vrlo štetna aktivnost. Uprkos tome što je zabranjeno u mnogim državama, i dalje je glavni način za eliminisanje životinja koje se smatraju štetočinama ili predatorima.

Međutim, posledice sežu mnogo dalje od primarnih meta, tako što utiču i na prirodu i na ljude. Ostavljanje otrovnih mamaca na otvorenim površinama pokreće začarani krug u kome se proizvoljno ubijaju sve životinje koje dođu u kontakt za otrovnim supstancama. Ovaj krug uništava ekosisteme i zaštićene životinjske vrste, a pretnja je za ljude. Novi animirani video snimljen u okviru BalkanDetox Life projekta pokazuje taj začarani krug smrti trovanjem.

Opasnost od otrovnih mamaca

U pokušaju da reše konflikte između čoveka i divljine, poljoprivrednici i lovci često pribegavaju trovanju divljih životinja otrovnim mamcima kako bi eliminisali životinje koje im uništavaju useve, stoku ili lovinu. Otrovni mamci se često sastoje od komada mesa ili čitavih leševa koji su puni pesticida, čak i onih nelegalnih kao što je Carbofuran, koji je zabranjen u EU. Ovi mamci su ostavljeni na otvorenim mestima i lako su dostupni životinjama. Međitim, ova praksa dovodi dospore i bolne smrti bilo koga ko bude u dodiru sa mamcem, dakle nisu pogubni samo po prvobitne mete, već i po ptice grabljivice, lešinare, domaće životinje i stoku. Za farmere, gubljenje domaćih životinja ima značajne ekonomske posledice, što samo povećava njihovu štetu.

Uticaj na ekosistem i divlje životinje

Nasumično ubijanje divljih životinja trovanjem ima ogromne posledice za sve ekosisteme. Smrt jedne životinje može da poremeti ravnotežu u prirodi i da pokrene lančane reakcije. Lešinari koji uglavnom nisu mete, kopajući po leševima postaju žrtve i tako se mogu uništiti mnogobrojne jedinke jedne vrste. Prema Istraživanju o trovanju lešinara na Balkanu iz 2022. godine, oko 115 lešinara na godišnjem nivou bude žrtva trovanja. Uzimajući u obzir da je manje od 20% incidenata sa trovanjem otkriveno i dokumentovano, prave cifre su sigurno veće. Osim toga, smanjivanje broja predatora povećava broj životinja koje su lovina što šteti usevima, a povezano je i sa drugim problemima vegetacije. Gubitak lešinara doprineo bi i povećanju bolesti koje ugrožavaju stoku i ljude.

Trovanje bez granica

Svet divljih životinja nema granica i svaka životinje može progutani otrov odneti i u susedne zemlje, umreti tamo i pokrenuti domino efekat na novoj teritoriji. Ovo dovodi do fenomena sekundarnog trovanja, koji pokreće lavinu uništenja. Distribucija otrova po Balkanskim zemljama je još problematičnija. Ove države imaju zajedničke uzroke, metode i raspolažu istim toksičnim supstancama, pa je nelegalna razmena zabranjenih materija veoma zabrinjavajuća.

Posledice po ljude

Kada ljudi dođu u kontakt sa otrovnim mamcima ili se sretnu sa otrovanim životinjama, to može imati loše posledice po njihovo zdravlje. Upotreba pesticida na ovakav način može da zagadi ceo lanac ishrane. U slučaju da ljudi ne primete kontaminaciju, ješće meso, žitarice i piti vodu koja je zaražena toksičnim supstancama. Kao rezultat, oni mogu da imaju ozbiljne zdravstvene probleme, od akutnog trovanja preko hroničnih bolesti i otkazivanja organa, a u najgorem slučaju nastupa smrt.

Toksične komponente koje se koriste kao otrovi razaraju organizam, loši su po nervni, respiratorni i kardiovaskularni sistem. Dodatno, određene supstance mogu imati i trajne posledice, jer podstiču neurološke probleme, problem u razvoju i komplikacije u trudnoći.

Prekidanje kruga trovanja divljih životinja

Prekidanje trovanja divljih životinja zahteva mere dogovorene sa vladom, organizacijama za očuvanje prirode i lokalnim zajednicama. BalkanDetox LIFE projekat preduzima ključne korake u ovom poduhvatu:

  1. Razumevanje problema: Razvoj baze podataka o smrtnosti divljih životinja širom Balkana, snabdevanje preciznim podacima o incidentima izazvanim trovanjem da bismo definisali problem, identifikovali ciljne grupe i žarišta, usmerili preventivne akcije i posmatrali efekat mera protiv trovanja. Istovremeno, to će olakšati upoređivanje lokalnih i internacionalnih podataka, poboljšaće razmenu informacija i koordinaciju.
  2. Podizanje sveti da bi se osiguralo izvršenje mera: Od suštinskog značaja je edukovanje relevantnih institucija o opasnostima trovanja divljih životinja. Promocijom preventivnih mera i alternativa za otrovne mamce, možemo se efektno baviti sukobom između divljih životinja i ljudi i izbeći negativne posledice trovanja.
  3. Pravljenje kapaciteta koji osiguravaju izvršenje mera: Wildlife Crime Academy je imala glavnu ulogu u pojačanju kapaciteta relevantnih nadležih organa sedam zemalja Balkana. Kroz specijalne treninge, ovi nadležni organi su razvili veštine potrebne da istražuju, koordiniraju i da se suprostvljaju slučajevima nezakonitog trovanja divljih životinja. Takođe je bitno rigorozno sprovoditi postojeće zakone da bi se sprečilo korišćenje otrovnih mamaca. Time što ljudi odgovaraju za svoja dela šalje se jaka poruka da se nelegalno trovanje divljih životinja ne toleriše.
  4. Blagovremeni odgovor i prevencija: Monitoring ključnih ptičjih vrsta poput beloglavog supa širom Balkana, omogućilo bi nam da brzo ispratimo ceo slučaj trovanja i da se na vreme dođe do slučajeva trovanja. Ovo bi značilo i brzo reagovanje, eliminisanje otrova, ali i prevenciju masovnog ubijanja ugroženih vrsta.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Povezano: Pronađeno 19 uginulih srna u ataru u okolini Kikinde

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede