Poljoprivrednici u Srbiji su u proteklih nekoliko godina i te kako osetili posledice klimatskih promena na svojoj koži.
Poslednje dve godine bile su najtoplije od kako se beleži merenje. Uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane je sve izraženiji. Postoji jasan naučni konsenzus o globalnom zagrevanju i ljudskom uticaju na taj proces, u kojem bitno mesto zauzima poljoprivreda. Veza između poljoprivrede i klimatskih promena je uzajamna.
Stručnjaci upozoravaju da bilo koje planiranje poljoprivredne proizvodnje od sada mora da uvaži i činjenicu da klima neće biti ista onakva kakva je bila krajem 20. veka.
Toplotni talasi sve češći
Dr Vladimir Đurđević, docent na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da mi već sada živimo u dobu izmenjene klime u odnosu na prošli vek.
– Ovaj region je posebno osetljiv na klimatske promene. Pre svega, Panonski basen i dolina Pomoravlja, zbog nizijske konfiguracije terena. Kod nas su se leta najviše promenila od svih godišnjih doba. Srednja godišnja temperatura je povećana za 1,2 stepena Celzijusa, a letnja temperatura za 1,5 u odnosu na sredinu 20. veka, objašnjava Đurđević.
Naš sagovornik navodi da se ukupne godišnje padavine nisu toliko promenile, ali da ih tokom leta uglavnom nedostaje, a u toku proleća ili jeseni taj nedostatak se nadoknadi kroz jake jednodnevne padavine, odnosno došlo je do preraspodele tokom godišnjeg ciklusa.
Toplotni talasi su sve češći. Onaj koji se dogodio 2017. nazvan je Lucifer. Možda je taj naziv pretenciozan, ali činjenica je da je uticaj klimatskh promena sve izraženiji, a među najugroženijima su bili poljoprivredni proizvođači.
– Tri od pet toplotnih talasa su direktno posledica globalne promene temperature od jednog stepena, i to može da se potvrdi i statistički. Prošlog leta je bilo pet toplotnih talasa, što je ekstreman broj, a čak tri od tih pet se ne bi desili da temperatura nije promenjena za jedan stepen. Za 30 godina ti ekstremi će biti znatno izraženiji, pa se, osim ovih pet, mogu pojaviti još, na primer, dva talasa. Dakle, može se očekivati da će toplotni talasi u proseku trajati dvostruko duže nego sada, naglašava Đurđević.
Mere prilagođavanja
Sve se više govori, ali i radi na iznalaženju mera prilagođavanja na klimatske promene. Razvoj i usavršavanje sistema za navodnjavanje i gajenje otpornijih poljoprivrednih kultura i do sada postojeća znanja i metode bili bi deo te adaptacije. A odnedavno, naučni instituti i pojedine konsultantske agencije omgućavaju poljoprivrednim proizvođačima upotrebu savremenih tehnologija i proračuna u planiranju proizvodnje.
Poljoprivrednici u Srbiji putem informacionih sistema i mobilnih aplikacija mogu da razmenjuju podatke o količini vode, vrsti useva i načinu obrade zemljišta, da prate satelitske snimke, analize kvaliteta tla itd.
Na evropskom nivou se stvaraju baze podataka o korišćenju zemljišta i zemljišnom pokrivaču, radi se monitoring životne sredine i prate se promene vremenskih prilika. Sve te informacije mogu biti od koristi u naučnim istraživanjima, u određivanju budućih poljoprivrednih politika, a isto tako i samim poljoprivrednicima.
Bez obzira na to koliko su poljoprivredni sistemi tehnološki napredni i razvijeni, i pored svog znanja i umeća, vremenske prilike ostaju presudni faktor u proizvodnji hrane. Činjenica je da globalno zagrevanje utiče na poljoprivredne prinose, ali važno je pomenuti i povratni uticaj koji poljoprivreda ima na klimu.
Prema podacima Međunarodnog panela za klimatske promene, oko četvrtina ukupne globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) uzrokovana je poljoprivrednom proizvodnjom. Negativni uticaji i ugljenični otisak poljoprivrede se ogleda u raskrčivanju šuma i prenameni zemljišta, intenzivnoj proizvodnji, nepovratnom iskorišćavanju prirodnih resursa. Sektor poljoprivrede je najveći emiter metana (CO4) i azot-dioksida (N2O).
Koncept regenerativne poljoprivrede
S druge strane, nesrazmerno mala pažnja posvećena je preventivi, ograničavanju i umanjenju negativnih uticaja na klimatske promene u poljoprivredi (mitigacione mere). Međutim, upravo poljoprivreda može da doprinese sakupljanju i pohranjivanju GHG gasova i time može da postane deo rešenja.
U svetu se razvijaju koncepti regenerativne poljoprivrede i manji projekti ugljeničkih farmi, koje su u nekim slučajevima i subvencionisane.
Biljni pokrivač na planeti kroz procese fotosinteze apsorbuje iz atmosfere i pohranjuje u tlu jednu trećinu ukupne godišnje emisije ugljen-dioksida (CO2). Tako su livade, pašnjaci i agrošumarstvo poljoprivredni ekosistemi koji mogu pozitivno uticati na usporavanje klimatskih promena. Takođe, i oni oblici poljoprivrede gde se organska materija čuva u zemljištu, a ugljen-dioksid razlaže u hranljive sastojke i ne otpušta nazad u atmosferu.
Postoje i neke naznake napretka u ovom polju. Do sada je više od 35 zemalja, zajedno s brojnim naučnim institucijama i međunarodnim organizacijama pristupilo Inicijativi „4 per 1000“.
Ova inicijativa postoji od 2015. godine i ohrabruje upravljanje poljoprivrednim zemljištem, kojim se može umanjiti uticaj klimatskih promena. Ona promoviše globalnu računicu da ukoliko bi se godišnje povećavala apsorpcija ugljen-dioksida za četiri promila u gornjem sloju zemljišta, godišnji porast prisustva ovog gasa u atmosferi bi bio zaustavljen. To bi bila jedna od formula rešenja.
– Mislim da kod nas niko još nije napravio ozbiljnu procenu koji su naši potencijali u ublažavanju klimatskih promena kroz poljoprivredu. Mogli bi da se naprave značajni rezultati, i to nije zanemarljivo, zatim i da se razmišlja o povećanju tog „ugljeničkog ponora“ u poljoprivredi. Pariski sporazum, koji pretpostavlja da se srednja globalna temperatura neće povećati više od dva stepena u odnosu na period pre industrijalizacije, očekuje da će globalne emisije GHG gasova biti na nultom nivou oko 2070. godine. Ali i da će posle toga biti neophodan period kada će emisije morati da budu negativne, da bi se temperatura zadržala na toj granici, odnosno na povećanju od ta dva stepena. A jedini način da se ostvare negativne emisije jesu pošumljavanje i odgovorno upravljanje poljoprivredom. Treći način bilo bi geoinženjerstvo, da se mehanički izvlači ugljen-dioksid iz atmosfere, ali trenutno ne postoji tehnologija koja to može da radi, objašnjava Đurđević.
Zaustavljanje emisije GHG gasova neće zaustaviti procese koji su pokrenuti. Potreban je dodatni napor da se višak ovih gasova otkloni iz atmosfere, kako bi se zaustavio rast temeprature. Poljoprivreda u tome može imati presudnu ulogu.
Kada usledi prva revizija Pariskog klimatskog sporazuma 2023. godine, možda će se pored inovativnih metoda, razvoja solarnih elektrana i vetroparkova u traženju globalnog odgovora za ublažavanje klimatskih promena u fokusu naći i alternativna rešenja.
Konzervacijska obrada zemljišta, regenerativna poljoprivreda i agroekološke prakse, pošumljavanje i očuvanje biodiverziteta, sve je to do sada i prepoznato.
U toku su pilot-projekti, dok bi se primenom tih metoda u većem obimu na globalnom nivou moglo doći do značajnijih rezultata.
Neophodni su i ekonomski modeli koji bi te koncepte i podržali. Za početak vredi promisliti, perspektive postoje.
Mihajlo Vujasin
NEGATIVNI UTICAJI SU VEĆ UOČLJIVI
I dok naučna zajednica i najviši nivoi vlasti svih zemalja na svetu uzimaju u obzir činjenicu da se klima menja, kada god se u široj javnosti govori o tome, uvek se iznova mora naglasiti da su klimatske promene nešto što se zaista i događa. I dalje postoji doza neverice. No, ipak, problem je već tu. A kada govorimo o mogućim rešenjima, to podrazumeva potpunu saradnju svih segmenata društva.
Problematika je složena i zahteva preispitivanje osnova na kojima počiva savremeno društvo, kao što je upotreba fosilnih goriva, energije, transporta, industrije, znanja i tehnologije.
S obzirom na to, govoriti o klimatskim promenama često je teško razumljivo i ostaje u senci mnogih drugih aktuelnih prioriteta.
Zaista, složeno je razmišljati nekoliko decenija unapred, a još složenije i delovati u tom pogledu. Međutim, u zemljama čija se ekonomija dobrim delom zasniva na poljoprivrednoj proizvodnji, među koje može da se svrsta i Srbija, klimatske promene već sada utiču, kako na ekonomiju, BDP i celokupnu društvenu stvarnost, tako i na živi svet, biodiverzitet, zdravlje ljudi. A svakako i na proizvodnju hrane.
Izvor: Poljoprivrednik
Foto: pixabay.com
