Nekoliko saveta kako napisati biznis plan ukoliko želite da podnesete zahtev za sredstva iz IPARD programa
Biznis plan
Nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koje je u aktivnom statusu, preduzetnik, privredno društvo ili zemljoradnička zadruga, koja ispunjavaju opšte i posebne uslove za odobravanje projekta, koji se finansiraju iz IPARD programa, treba da dokažu ekonomsku održivost projekta kroz izrađen biznis plan. Biznis plan, kao sastavni deo dokumentacije se prilaže u štampanoj i elektronskoj formi, objašnjava dipl. inženjer agroekonomije Zoran Starinac.
Jednostavan biznis plan
Za investicije koje ne prelaze 50.000 evra, potrebno je izraditi jednostavan poslovni plan usaglašene forme sa IPARD agencijom.
U uvodnom delu se navode osnovne informacije o podnosiocu zahteva i predmetu poslovanja gazdinstva. Sledeći korak je precizno definisanje postojeće strukture i obima proizvodnje na gazdinstvu, gde se navode podaci za predhodnu i tekuću godinu i za planirane godine sprovođenja projekta. Navode se oni proizvodi koji se već proizvode na gazdinstvu i koji će biti proizvedeni u budućnosti. Proizvodnju prate i troškovi materijalnih inputa koji se takođe evidentiraju za sve godine sprovođenja projekta. Veliki značaj ima i projektovanje potencijalnog broja novozaposlenih radnika, za koje se navodi prosečan broj meseci rada, kao i bruto zarada, ističe Starinac.
Evidentiranje osnovnih sredstava na gazdinstvu je nezaobilazan korak, i ovde se navode precizni podaci o vlasništvu i strukturi zemljišta, površinama i vrednosti objekata, broju i kategorijama životinja na gazdinstvu. Naredni korak je projekcija plana prodaje za sve godine realizacije projekta, gde se navode potencijalne količine i cene proizvoda. Kada imamo projektovan plan prodaje, onda možemo predstvatiti strukturu prihoda od prodaje proizvoda, podsticaja i IPARD podrške po godinama realizacije projekta. Za već postojeću i novu mehanizaciju, opremu i objekte vrši se godišnji obračun amortizacije.
Dalje prikazujemo strukturu i dinamiku ulaganja sa ukupnim troškovima u osnovna i obrtna sredstva, uz navode o datumu završetka investicije, datumu podnošenja zahteva za isplatu, iznosu i datumu dobijanja IPARD podrške. Pod pretpostavkom da se investicija realizuje iz kredita, neophodno je napraviti obračun kreditinih obaveza gde za svaku godinu prikazujemo anuitet, kamatu, iznos otplatnog dela i ostatka duga. Na osnovu projektovanih prihoda i rashoda, uz uračunate podsticaje, IPARD podršku i zadate poreske stope predstavljamo bilans uspeha i označavamo reprezentativnu godinu. Za svaku godinu realizacije investicije na osnovu priliva i odliva sredstava izrađuje se novčani tok.
Starinac dodaje da se na osnovu dobijenih rezultata pristupa statičkoj oceni investicije, gde se na osnuvu dobijenih podataka daje konačna ocena o opravdanosti investicje. Na osnovu svih input-a i output-a, vrši se projekcija bilansa uspeha, finansijskog i ekonomskog toka projekta koji predstavlja polaznu osnovu za ocenu efikasnosti samog projekta.
Statička ocena ekonomske efikasnosti projekta bazira se na pojedinačnim pokazateljima koji se izvode iz podataka iz novčanih tokova i bilansa stanja.
Statički pokazatelji su:
- Rentabilnost: Neto dobit/ukupne investicije
- Produktivnost: (neto dobit+amortizacija/ukupne investicije)
- Ekonomičnost: ukupni rashodi/ukupan prihod
Ocena projekta potrebna za investicije veće od 50.000 evra
Za investicije koje prelaze preko 50.000 evra potrebno je prikazati ocenu projekta kroz neto sadašnju vrednost i internu stopu rentabilnosti. Na osnovu dobijenih rezultata pristupa se dinamičkoj oceni investicije.
Dinamička ocena ekonomske efikasnosti projekta uključuje ceo vek investicionog projekta. Za ocenjivanje rentabilnosti koristi se ekonomski tok projekta, a za ocenjivanje likvidnosti finanasijski tok projekta. Starinac nvodi da su najvažniji pokazatelji:
- neto sadašnja vrednost,
- interna stopa rentabilnosti i
- vreme povraćaja uloženog kapitala.
Neto sadašnja vrednost projekta je sadašnja vrednost neto primanja ekonomskog toka uz diskontnu stopu koja je jednaka realnoj kamatnoj stopi na kredite a najmanje 6%. Investicija čija je neto sadašnja vrednost pozitivna može se smatrati ekonomičnim.
Interna stopa rentabilnosti je diskontna stopa pri kojoj je neto sadašnja vrednost projekta jednaka nuli, i može se tretirati kao specifična stopa profitabilnosti. Vreme povraćaja uloženog kapitala je period za koji je potrebno da se sredstva uložena u projekat vrate (predračunska vrednost inv./dobit).
Nakon raspisivanja javnog poziva kompletna dokumentacija se šalje u štampanoj formi, uz biznis plan koji se dostavlja i u elektronskoj formi i na cd-u. Tek nakon dobijanja pozitivnog rešenja se pristupa realizaciji investicije, kako bi se mogla povući bespovratna sredstva, u procentualnom iznosu od 60 % ukupnih prihvatljivih troškova, poručuje Starinac, savetodavac PSSS Kruševac.
