Kompost nastaje u procesu kompostiranja. To je prirodna metoda tretiranja organskih ostataka.
Organski materijal koji nameravamo da bacimo ili zakopamo možemo kompostiranjem pretvoriti u humus koji je blagodaran za zemljište.
Kompost
Na koje detalje treba obratiti pažnju prilikom kompostiranja?
Mesto gde se priprema kompost treba da bude u senci i zaklonjeno od vetra. Na suncu može doći do isušivanja organskih otpadaka, a bakterije koje učestvuju u kompostiranju brzo uginu, što može dovesti do toga da organska masa ostane dugo nepromenjena, savetuje Suzana Jerkić dipl. inž. poljoprivrede PSSS Vranje.
Biljni ostaci koji se koriste za proizvodnju moraju biti zdravi bez ikakvih izazivača bolesti.
Kompostiranje se može obaviti u humci koja se pravi na površini zemljišta bez okvira i sa okvirom od žice (u obliku korpe), daske, pruća ili u jame. Postupak kompostiranja je isti.
Visina komposta u humci je 150-180 cm, širine oko 150 cm, a dužina proizvoljna. Kod dugačkih humki se na svakih 150 cm ostavlja otvor za ventilaciju.
Pre kompostiranja skine se površinski sloj zemljišta 8-10 cm, postavi drenažni sloj od grančica ili pruća, a zatim se do željene visine naizmenično ređa sloj svežih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemljišta od 5 cm.
Po potrebi se dodaje negašeni kreč uz zalivanje vodom ili osokom.
Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj od humke je od zemlje.
Posle nekoliko dana razvija se visoka temperatura 50-60 0C, a potom se kompost hladi i organska materija mineralizuje, napominje Jerkić.
Svaka 2-3 meseca se gomila izmeša i prekrije zemljom.
Kompost je gotov za 6-12 meseci i tada je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđe boje.
Za brže kompostiranje (4-6 nedelja) humke treba da su niže (50 cm), a biljni ostaci iseckani.
U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste koje će ubrzati proces mineralizacije, podseća savetodavac Jerkić.
