Stajnjak, čvrsti ili tečni, održava i popravlja plodnost zemljišta popravljajući mu fizičke, hemijske i biološke osobine.
Stajnjak je nezamenjivo organsko đubrivo za sve vidove biljne proizvodnje.
Predstavlja smešu izmeta domaćih životinja i prostirke i kompleksno je đubrivo jer se u njemu nalaze svi mikro i makroelementi neophodni za rast i razvoj gajenih kultura.
Odlaganje stajnjaka mora biti adekvatno u za to odgovarajuće objekte. U suprotnom, ako ga odlažemo na neadekvatne načine zagadićemo životnu sredinu.
U kakve objekte odlagati čvrsti i tečni stajnjak? Prenosimo savete Vladimira Stankovića, savetodavca PSSS Negotin.
Pravilan smeštaj stajnjaka
Svedoci smo sve većeg negativnog uticaja na životnu srednu, odnosno na sva tri njena medijuma vazduh, vodu i zemljište. Poljoprivreda i njene grane predstavljaju takođe jedan od većih zagađivača životne sredine.
Jedan od većih zagađivača životne sredine je i neadekvatno odlaganje čvrstog i tečnog stajnjaka. Neadekvatno odlaganje stajnjaka na farmi može izazvati velike ekološke probleme, kako po sam ekosistem, tako i po površinske i podzemne vode.
Stoga se ovaj problem na farmi mora rešiti izgradnjom odgovarajućih objekata za smeštaj kako čvrstog, tako i tečnog stajnjaka.
Odlaganje i čuvanje stajnjaka je neophodno iz više razloga.
Sveži stajnjak mora najpre proći proces fermentacije, pa se kao zagoreo stajnjak izvozi, rastura i zaorava na parceli.
Samo izvoženje i rasturanje mora biti u razdoblju godine kada to sa jedne strane dopuštaju klimatski uslovi, a sa druge strane iziskuju potrebe biljaka koje će se na parceli gajiti.
Objekat za skladištenje stajnjaka gradi se od materijala nepropustljivog za vodu, na način koji sprečava izlivanje, ispiranje ili oticanje stajnjaka u životnu sredinu i samim tim zagađivanja površinskih i podzemnih voda.
Objekat za skladištenje stajnjaka gradi se na najmanje:
– 20 m udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita jezera ili druge stajaće vode;
– 3 m udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita vodotoka širine korita 5 m i više;
– 10 m udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita vodotoka, na nagnutim terenima uz vodotokove sa nagibom većim od 10 %.
Objekat za skladištenje svojim kapacitetom treba da obezbedi prikupljanje stajnjaka za period od šest meseci. Kapacitet ovih objekata za smeštaj određuje se na osnovu obračuna UG (uslovno grlo), takođe u proračun ulazi i vrsta domaće životinje.
Osočne jame
Za prikupljanje tečnog dela čvrstog stajnjaka koriste se osočne jame, koje se takođe prave prema odgovarajućim standardima.
Osočna jama je podzemni betonski objekat izgrađen od materijala nepropustljivog za vodu i pokriven betonskom pločom i otvorom za pražnjenje. Osočna jama gradi se u neposrednoj blizini objekta za skladištenje čvrstog stajnjaka radi prikupljanja njegovog tečnog dela.
Kapacitet samih osočnih jama se obračunava prema količini tečne faze stajnjaka koju ne upije prostirka za period od šest meseci. Ta količina treba da se kreće u granicama od 5 % do 10 % od ukupne količine izlučevina tečne faze jednog uslovnog grla.
Količina stajnjaka obračunata prema uslovnom grlu iznosi 45-55 kg/UG/dan u zavisnosti od učešća prostirke.
Važno je napomenuti da kod preživara ta količina iznosi 55 kg/UG/dan, a kod nepreživara 45 kg/UG/dan.
Takođe, kod preživara odnos čvrste i tečne faze je 3:2, a kod nepreživara 2:3.
Osočna jama se takođe koristi i za prihvatanje atmosferskog taloga i vode za održavanje higijene u samom objektu. Ona je povezana kanalima za izđubravanje u stajama.
Lagune
Pored ovih objekata za lagerovanje tečnog stajnjaka se koriste i lagune.
Izgradnja lagune vrši se iskopavanjem zemlje sa ili bez podizanja zemljanih nasipa.
Prema načinu gradnje laguna može biti:
- betonska,
- laguna sa plastičnom folijom i
- laguna obložena slojem gline.
Betonska laguna se izgrađuje od armiranog betona i može se oblagati folijom u cilju povećanja stepena sigurnosti od oticanja stajnjaka kroz zidove lagune.
Laguna sa plastičnom folijom je zemljana laguna obložena plastičnom folijom. Dno i zidovi lagune se moraju obložiti folijom i to u dva sloja. Između slojeva folije se postavljaju drenažne cevi koje povezuju lagunu sa revizionim šahtom.
Laguna obložena slojem gline se posle zemljanih radova presvlači slojem gline. Nanošenje gline treba da obezbedi sprečavanje isticanja i najmanjih količina stajnjaka iz lagune.
Izgradnjom ovih objekata sprečiće se negativan utivaj na životnu sredinu i sačuvaće se površinske i podzemne vode koje su u blizini samih farmi od zagadjenja.
