Srbiji, koja je status kandidata za članstvo u EU stekla još u martu 2012. godine,
stoje na raspolaganju sredstva iz IPARD fonda u sedmogodišnjem obračunskom razdoblju Evropske unije (2014–2020), a očekuje se da prvi konkursi budu raspisani u toku 2016. godine. Koje su to pouke koje Srbija može izvući iz iskustva Hrvatske, nešto naučiti, kako se greške ne bi ponovile i kod nas, s obzirom na to da smo sličnog mentaliteta?
IPARD program EU Hrvatska je mogla koristiti od momenta kada je postala kandidat za članstvo, odnosno, od 2005, a 2008. EU je odobrila korišćenje sredstava iz IPARD programa. Hrvatskoj su stajala na raspolaganju sredstva za obračunski period 2007– 2013. godina, a prvi novac je povučen 2010, 18 meseci nakon odobrenja EU. Iskustva Hrvatske, ali i Slovenije, govore da su prve dve godine izgubljene godine, a kao glavni razlozi se navode nesnalaženje, dug proces akreditacije, što je uostalom slučaj i kod nas.
Evropska komisija je kao razloge navela i nedovoljno dobru pripremljenost lokalnih samouprava, slabe kapacitete za pripremu kvalitetne dokumentacije, za izvođenje infrastrukturnih projekata, kao i za realizaciju postupaka javnih nabavki. Hrvatska je u ovom procesu imala i problema u rešavanju administrativnih prepreka sa drugim ministarstvima.
Hrvatska je godišnje imala na raspolaganju po 30 miliona evra, ali prve konkurse nije najbolje iskoristila. U poslednjim godinama bilo je više projekata nego što je bilo novca. Prema Marku Mrkalju, konsultantu koji u Hrvatskoj ima najviše odobrenih projekata, najveći problemi bili su imovinsko pravni odnosi, papirologija i neverica ljudi da će im neko dati novac. Priča je krenula kada je odrađeno nekoliko uspešnih projekata. Po njemu, pre podnošenja zahteva za novac, svako treba da zna svoj razvojni plan, gde je danas, a gde želi biti sutra. U Hrvatskoj je bio slučaj da su se planovi pravili prema onome šta se finansira, bez dugoročnog sagledavanja razvoja na osnovu sopstvenih potreba.
Po Mrkalju, najviše sredstava iz IPARD programa uloženo je u poljoprivredu i to za podizanje višegodišnjih zasada, povećanje kapaciteta farmi i prerađivačke kapacitete. Postoje opštine koje su sva dostupna sredstva iskoristile za poboljšanje i razvoj infrastrukture, a pojedine investicije finansirane su i sa sto posto kroz IPARD program-izgradnja i opremanje prečistača otpadnih voda. Projekti vezani za turističku ponudu i izgradnju apartmana sufinansirani su sa 50 %, kao i pogoni za preradu i skladištenje voća i povrća, nabavku opreme za berbu voća i povrća…
Po Mrkalju, najviše sredstava iz IPARD programa uloženo je u poljoprivredu i to za podizanje višegodišnjih zasada, povećanje kapaciteta farmi i prerađivačke kapacitete. Postoje opštine koje su sva dostupna sredstva iskoristile za poboljšanje i razvoj infrastrukture, a pojedine investicije finansirane su i sa sto posto kroz IPARD program-izgradnja i opremanje prečistača otpadnih voda. Projekti vezani za turističku ponudu i izgradnju apartmana sufinansirani su sa 50 %, kao i pogoni za preradu i skladištenje voća i povrća, nabavku opreme za berbu voća i povrća…
Prema izveštaju hrvatske Agencije za plaćanja od januara meseca ove godine, za period 2007-2013. godina, ukupno je ugovoreno 800 projekata u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju za 94 % sredstava EU koja su bila na raspolaganju iz IPARD programa, a od toga je isplaćeno 34,90 % raspoloživih EU sredstava za 332 završena projekta. Rok za isplatu svih završenih projekata ugovorenih kroz IPARD program je 31.12.2016. godine (oko 50 miliona evra). Očekivanja agencije su da će na kraju sprovođenja IPARD programa ukupna finansijska iskorišćenost Republike Hrvatske biti na 70 %, što je impozantan broj, s obzirom da je prema podacima Evropske komisije iskorišćenost pretpristupnih fondova za ruralni razvoj 12 pretpristupnih zemalja bila oko 60 %.
S ciljem što šire dostupnosti različitih vrsta investicija poljoprivrednicima i drugim korisnicima, IPARD se tokom ovog programskog perioda prilagođavao čak 7 puta, a ovako dobar rezultat ugovaranja projekata rezultat je višegodišnjeg nastojanja i rada Ministarstva poljoprivrede i Agencije za plaćanja u poljoprivredi i drugih partnerskih institucija, kao i konsultanata koji su dobrom pripremom projekata i razumevanjem potreba na terenu višestruko doprineli uspešnosti ovog pretpristupnog programa.
Kao članica EU, Hrvatska u obračunskom periodu 2014–2020. godina, na raspolaganju ima 2,4 milijarde evra za projekte u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz drugih dostupnih fondova EU.
Kao članica EU, Hrvatska u obračunskom periodu 2014–2020. godina, na raspolaganju ima 2,4 milijarde evra za projekte u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz drugih dostupnih fondova EU.
Da li ovaj novac može biti dovoljan motiv za maksimalno angažovanje svih aktera koji učestvuju u razvoju poljoprivrede, kako bi najpre počeli da povlačimo sredstva iz dostupnog IPARD programa, a potom, kao članica EU, i mnogo veće iznose koji će doprineti agrarnom i ruralnom razvoju Srbije, čiji su potencijali značajno oslabljeni pa se danas dovodi u pitanje njihova održivost?
Zorica Zdravković, dipl. inž.
psss.rs
