Sistem funkcionisanja veletržnice u Italiji je sličan našim kvantaškim pijacama, ali u mnogo većem obimu, i sve se nalazi u halama.
U halama se nalaze obeleženi prostori na kojima je izložena paletirana roba, a u okviru svakog izloženog prostora postoji i prihvatna rashladna prostorija, koja radi u plus režimu, za robu koja se izlaže i prodaje u narednom danu. Tržnica se otvara za kupce u 5 časova i radi do 11 časova. Kupci su pravna lica iz Italije i čitave Evrope i pošto je tržnica zatvorenog tipa, na veletržnicu mogu da uđu uz elektronsku propusnicu.
Oni biraju robu i dogovaraju cenu koja nije zagarantovana i zavisi od ponude i tražnje. Uvek imaju i podatke o cenama iz prethodne nedelje i na osnovu toga se formira i trenutna cena.
Odabrana roba se obeležava za svakog kupca. Palete se viljuškarima i vozićima odvoze do utovarnog mesta gde se nalaze kamioni hladnjače, utovaraju se i odlaze na put. Pored kupaca koji kupuju na velike kamione, obično za inostranstvo, prodaje se i roba za potrebe manjih marketa i piljara. Nije neuobičajeno da se vide mala kombi vozila čiji vlasnici kupuju po nekoliko gajbica po proizvodu ili čak da na biciklu prevoze 10-tak holandeza različite robe za malu piljaru.
Jedan dan u nedelji veletržnica je otvorena i za fizička lica kada mogu da se po istim cenama, kupe proizvodi na jednu gajbu. Pošto je ovo druga po veličini tržnica ovog tipa u Evropi, ogromna je ponuda, ali i tražnja. Obavlja se i veliki dnevni promet roba, tako da se, prema izjavi predstavnika tržnice, sva izložena roba proda.
Da bi ovo sve funkcionisalo na ovakav način neophodno je da roba na prvom mestu bude kvalitetna, ali i da je upakovana po standardu i da je ima kontiunirano u ponudi. Upravo ovo je dovelo do potrebe za udruživanjem i stvaranjem zadruga proizvođača u Italiji. Oni su zbog velike količine proizvoda standardnog kvaliteta i zajedničkog nastupa na tržištu, stvorili proizvođačka udruženja.
Kako bi se velika količina robe lakše plasirala i ostvarila veću cenu mora biti uniformno spakovana, a naročito je bitno, spakovana po želji kupca. Mora postojati sabirni centar u kome će biti prijem proizvoda, njegovo pakovanje i čuvanje do plasmana u tržnici. U tom cilju smo posetili i „Platformu“, odnosno, jedan od otkupnih centara koji pakuje i skladišti upakovane proizvode u ULO hladnjačama.
Da bi sve ovo prethodno izneto moglo da funkcioniše na pravi način moraju se proizvođači udružiti, a da je to moguće dokaz je i ova veletržnica u Milanu. Što se tiče samog kvaliteta proizvoda, bilo da se radi o voću ili povrću, nije ništa posebno veći nego što su proizvodi naših proizvođača. Ono što je bitno naglasiti je da su prozvodi klasirani po zahtevima kupaca i da nema mešanja različitih klasa u jednom pakovanju.
Lokalna samouprava grada Šapca je dogovorila saradnju sa predstavnicima veletržnice u Milanu za prodajni prostor, na kome bi se plasirala roba naših proizvođača voća i povrća, ali da bismo mogli biti konkuretni moramo imati ponude velike količine robe koja je spakovana po potrebi njihovih kupaca. Da bi se to moglo ostvariti neophodno je da se proizvođači udruže i da se organizuje otkupni centar i pakeraj na ovim prostorima.
Pored ove veletržnice voća i povrća nalaze se i veletržnice ribe, mesa i cveća.
Autor teksta i fotografija: Milorad Jocković
psss.rs
