Upotreba pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji zahteva odgovornost poljoprivrednog proizvođača
Nepravilna primena sredstava za zaštitu bilja može negativno da utiče na zdravlje osobe koja primenjuje sredstva, kao i na ljude i životinje koji se nalaze u neposrednoj blizini. Pesticidi mogu imati negativan uticaj na biološku raznovrsnost, zagađenje voda i okoline. Jednako važno je i da nepravilna primena pesticida može uzrokovati prekomerne rezidue hemikalija u proizvodu. Zbog svega navedenog poljoprivrednici moraju da pokažu visok nivo odgovornosti i da ne koriste sredstva za zaštitu po svom nahođenju, već da se drže pravila i saveta zaštitara bilja.
Pesticide moramo uvek primeniti u skladu sa načelima dobre poljoprivredne prakse i na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životinja.
Pri primeni zaštitnih sredstava mnogi prave greške, ističe agronom Snežana Jović, savetodavac PSSS i upućuje kako da iste ispravimo.
Greške pri primeni pesticida
1. Nepoznavanje štetočina, bolesti i korova
Pre prskanja potrebno je znati koje štetočine, bolesti i korove želimo suzbiti, da li su prekoračili prag štetnosti, da li su dostigli odgovarajući stadijum razvoja, itd. Na osnovu zapažanja, iskustva i saveta se odlučujemo za korišćenje proizvoda za zaštitu bilja.
2. Pogrešan izbor dizni s obzirom na vremenske uslove
Svrha dizni je ravnomerno nanošenje rastvora pesticida po biljkama, korovima ili zemljištu. Kod nas najrasprostranjenije su standardne pljosnate dizne, kojih ima nekoliko vrsta – standardne, obične antidrift, injet dizne. Uvek odaberite odgovarajući tip dizni i tretiranje obavljajte u što idealnijim vremenskim uslovima. U vremenskim uslovima bez vetra možemo odabrati obične dizne, ali ako brzina vetra pređe 5 m/s potrebno je koristiti antidrift dizne.
3. Neprikladan pritisak prema vrsti mlaznice ili tipu rastvora
Preporučeni pritisak za prskanje herbicidima je od 1,5 do 3 bara, za fungicide i insekticide 3 do 5 bara.
4. Korišćenje prevelikih količina vode za tretiranje
Količina vode koja se koristi trebala bi, u primeni fungicida, insekticida i herbicida, biti takva da se postigne odgovarajuća pokrivenost biljke, pri čemu se rastvor ne sme cediti sa biljaka. Kod primene zemljišnih herbicida količina vode nije toliko važna.
5. Neprikladna radna brzina pri prskanju
Najpoželjnija brzina pri prskanju je između 6 i 8 km/h. Brzinu moramo prilagoditi vetru, pripremljenosti zemljišta, nagibu terena itd.
6. Neprikladna visina prskalica od ciljane površine za tretiranje
Visina prskalice nad površinom koja se tretira treba biti 50-60 cm. U protivnom postoji mogućnost neujednačenog pokrivanja rastvorom.
7. Nepravovremeno tretiranje
Nikada ne bi trebalo tretirati ukoliko je površina biljke vlažna ili pri visokim temperaturama. U načelu prskanje treba obavljati u kasnim popodnevnim satima.
8. Prljave prskalice
Nakon svake upotrebe prskalice je neophodno odmah oprati. Temeljno oprati dizne i dovodne cevi. Kod pranja koristiti sredstva za čišćenje prskalica. Ostaci rastvora mogu oštetiti biljke, zapušiti dizne, pa čak i uticati na celokupni hemijski sastav rastvora koji će se koristiti u narednom tretiranju.
9. Nepropisna temperatura rastvora pri primeni
Kada se urea dodaje rastvoru (obično se dodaje nekim herbicidima i fungicidima), potrebno je ureu otopiti dan pre tretiranja, da ne bi došlo do oštećenja useva.
