Lonicera, koju zovemo i „orlovi nokti“ zbog cvetova koji podsećaju na orlove kandže, ukrasna je puzavica. Poznata je i kao „kozja krv“ ili „božije drvce“.
Skromnih zahteva ova višegodišnja penjačica brzo raste. Zato je koristimo za ukrašavanje lukova ili pergola ili ukoliko želimo da zamaskiramo prostor uz ogradu ili zid. Može da poraste čak do deset metara, ali u proseku oko pet metara.
Gde posaditi loniceru?
Za ovu biljku kažu da nije mnogo izbirljiva prema zemljištu. Birajmo mesto koje je osunčano ili je u poluseni. Neće obilno cvetati u hladovini.
Preporučuje se da, ukoliko je to moguće, oko stabla posadimo perene ili neko nisko rastinje, žbunove kako bi koren ostao u hladu.
Dobro podnosi sušu, ali u periodima dugotrajne suše potrebno je zalivati je.
Najbolje je ako raste sama, bez komšijskih biljaka, jer se brzo širi i može „ugušiti“ druge biljke.
Lonicera pleni mirišljavim i medonosnim cvetovima
Cvetaju obilno u maju i junu i šire neodoljiv slatkast miris.
Cvetovi su u raznim bojama, zavisno od varijeteta. Od belo-žutih, preko belo-naranžastih, ružičasto-belih, do upadljivih crvenih.
Nakon cvetanja, u julu i avgustu, biljka bude ukrašena sitnim crvenim bobicama.
Lonicera u žardinjerama
Puzavica na terasama i balkonima je poseban ukras, a upravo „orlovi nokti“ se mogu uspešno uzgajati u saksijama i žardinjerama. U dublju i široku posudu biljku treba posaditi u supstrat bogat humusom. Dubina sadnje za loniceru mora biti bar 50 cm.
Orezivanje je važna mera nege
Redovno orezivanje ove biljke podrazumeva da ćete je orezati nekoliko puta godišnje. Ali, nikako u vreme cvetanja. Najbolje je da to uradite nakon cvetanja.
Da biste obezbedili da i naredne godine obilato cveta, u tekućoj godini pred zimu skratite je malo više, tako da joj visina bude do 60 cm.
U periodu cvetanja ovoj penjačici zbog opojnog mirisa ne odolevaju ni pčele. Privlači ih, pa je i medonosna.
