Božićna zvezda je biljka koja pleni intenzivnim koloritom. Sve češće je deo aranžmana kojima ukrašavamo svoje domove u vreme božićnih i novogodišnjih praznika.
Kako biste što duže uživali u lepoti ove biljke prenosimo Vam nekoliko saveta Sonje Daruši koja deset godina u stakleniku proizvodi božićnu zvezdu.
Botaničko ime ove biljke je Euphorbia pulcherrima i dobila ga je po Euphorbusu, lekaru numidijskog kralja Jube. Prema predanju on je prvi koristio sok biljke, koji je otrovan, kao lek. Božićnu zvezdu još nazivaju i Poinsettia po Robertu Poinsetu koji je prvi ovu lepu biljku preneo iz Meksika u Severnu Ameriku.
Božićna zvezda u Meksiku raste kao žbun. Crveni delovi nisu cvetovi, već listovi, takozvane brakteje, koji okružuju sitne cvetove.
Voli sunce i treba je postaviti što bliže prozoru i omogućiti joj difuznu svetlost. Osetljiva je na udare hladnog vazduha, ali joj ne odgovara ni mesto blizu grejnog tela. Posebno je važno umereno zalivanje.
„Zemlja u saksiji ne sme biti ni previše vlažna, a ni suva. U posudi ispod saksije ne treba da stoji voda, jer će usloviti truljenje korena. Nakon zalivanja višak vode treba odliti iz posude. Na osnovu višegodišnjeg iskustva u proizvodnji božićne zvezde, mogu da kažem kako određujem dinamiku zalivanja. Odignem saksiju i ukoliko je ona lagana, zalijem biljku. Ritam zalivanja zavisi i od temperature u prostoriji. Ako je temperatura oko 20 stepeni treba zalivati po malo svaki drugi dan, a ako je temperatura oko 15 stepeni može i svaki četvrti dan. Ipak, svaki put pre zalivanja treba proveriti težinu saksije“, savetuje Daruši.
Tokom zime božićnu zvezdu ne treba prihranjivati. Na proleće je treba presaditi u veću saksiju, u svežu, hranjivu zemlju sa 15% rečnog peska. Ona će napredovati, ali listovi više neće biti jarko crveni kao prve godine.
Legenda Asteka o crvenoj boji listova božićne zvezde
Astečkoj boginji je, zbog neuzvraćene ljubavi, prepuklo srce. A kada su kapi njene krvi pale na zemlju, tu je izrastao cvet vatreno crvenih listova.
