Sa koliko vode treba da napajamo živinu?
Voda predstavlja 70 % telesne mase ptica i najzastupljenije je hemijsko jedinjenje u organizmu.
Od ukupnog telesnog sadržaja vode 70 % se nalazi unutar ćelija, a ostatak je u vidu vanćelijske tečnosti.
Poznato je da se sa uzrastom živine smanjuje sadržaj mišićnog tkiva, odnosno proteina u organizmu, a povećava sadržaj masnog tkiva, što uslovljava i smanjenje vode u organizmu.
Koliko vode je potrebno živini i od čega to zavisi piše Dragoljub Krajnović, savetodavac PSSS Mladenovac.
U uzrastu do 8. nedelje dnevne potrebe živine u vodi su za oko 6 puta veće u odnosu na telesnu masu.
Potrebe za koke nosilje se menjaju u toku dana što zavisi od intenziteta procesa formiranja jaja pa shodno tome najizraženiji intervali su prepodne 10-11 h i uveče 18-20 h.
Iz vode koju živina popije podmiruje se oko 72 % potreba organizma u vodi, oko 12-15 % potreba na bazi sadržaja vode u hrani, a preostale potrebe se zadovoljavaju na osnovu vode koja se oslobađa u metaboličkim procesima.
Oksidacijom organskih materija (ugljeni hidrati, glukoza, proteini i masti) nastaje izvesna količina vode. Jedna od odlika živine je da se vrši velika readsorpcija – izuzimanje vode iz debelog creva, što je propraćeno ostajanjem taloga (ostatak jedinjenja) mokraćne kiseline, tako da se u fecesu ptica uočavaju beličaste soli ove kiseline.
Konzumiranje vode u najvećoj meri je određeno sastavom obroka živine i povećano je u uslovima veće koncentracije natrijuma i kalijuma.
Kada se koncenrtacija natrijuma u obroku poveća sa 0,14 % na 0,25 % dolazi do povećanja obima konzumiranja vode za 10 %. Ova pojava može da ima veliki značaj u praktičnim uslovima držanja živine jer se usled obilne konzumacije -ishrane mineralnim smešama direktno povećava i ekskrecija (izlučivanje) mokraće u spoljašnju sredinu, što utiče i na pojačano vlaženje prostirke, odnosno povećanje vlažnosti ambijenta u objektima za živinu.
S druge strane i povećano konzumiranje protenskih hraniva utiče na intenzivnije izlučivanje mokraćne kiseline preko bubrega, što za posledicu ima veće konzumiranje vode.
Odnos je takav da povećanje vode za 1 % uslovljava izlučenje vode za 1 %.
Naravno i povišene temperature u objektu za držanje uslovljavaju na povećano konzumiranje vode. Treba znati da se voda koja se izluči preko fecesa i urina približno odgovara količini konzumirane vode u prethodnom periodu.
Jedan deo vode iz organizma živine izčezava i tokom procesa disanja (pojava poznata kao evaporacija).
Ravnoteža između unošenja i odavanja vode se može narušiti pa se kao posledica javlja dehidracija. Ova pojava je vezana i za biološke osobenosti vrsta, pa su tako npr. kokoše kao vrsta otpornije na dehidraciju od ćuraka.
Voda za napajanje mora da besprekorno zadovoljava kvalitet u pogledu hemijske i mikrobiološke ispravnosti, pa se u tom cilju moraju sprovoditi redovne analize, koje se obavljaju najmanje na svakih 6 meseci, a ako je situacija ozbiljnija onda i češće, savetuje Krajnović.
Hlorisanjem vode se relativno lako rešava problem izazvan mikrobiološkom kontaminacijom, ujedno se i postojeći nitrati prevode u manje toksične nitrite.
FOto: pixabay.com
