Uzgoj ćuraka na malim gazdinstvima
Ćurke su poznate među živinom kao največi proizvođaći mesa. Ćureće meso je veoma kvalitetno jer sadrži 30-34 % belančevina i esencijalne aminokiseline neophodne u ishrani ljudi. Sem toga ćuretina sadrži i vitamine iz grupe B komleksa, minerale, uz mali procenat masti, pa je pogodna za dijetetsku ishranu. Potrošnja i proizvodnja ćurećeg mesa u Srbiji je zanemarljiva.
Ćurka je vrlo pogodna za uzgoj na okućnicama, livadama i pašnjacima.
Ćurići su osetljivi
Jedini problem su ćurići do 8 nedelja koji su vrlo osetljivi.
Taj problem neiskusni proizvođači mogu rešti kupovinom ćurića od 2 meseca koji su se već „izbobali“, jer tada ćurići izgube na glavi pahuljicu i dobiju kožne bobice crvene, bele i plave boje.
Do 2 meseca starosti ćuriće moramo držati zatvorene uz adekvatnu temperaturu koja u prvim danima mora biti 36-38 0C ispod veštačke kvočke, u objektu oko 26 0C da bi se sa porastom ćurića temperatura smanjivala svake nedelje za 3 0C i pri kraju 6. nedelje treba dostići temperaturu od 21 0C.
Zbog toga mali proizvođači obično planiraju otpočinjanje uzgoja u proleće.
Pored temperature potrebno je obezbediti jako svetlo, kako bi ćurići videli hranilice i pojilice.
Ćurići dobro razlikuju boju, pa se radi navikavanja na konzumaciju hrane mogu dodati zrna crvenog kukuruza, a radi privikavanja na vodu, na rub pojilice staviti kapi vode koje će odmah uzimati.
U prvim danima je jako bitan nadzor čoveka – uzgajivača, pre svega zbog kontrole temperature, kao i oko navikavanja ćurića na uzimanje vode i hrane, jer pojedine ćuriće koji slabo napreduju treba izdvojiti i praktično učiti na hranu i vodu.
Treba posebno obratiti pažnju na prostirku i ona uvek treba da bude suva i čista, jer ćurićima smeta visoka vlažnost.
Prostor mora da bude i dobre provetren, a neophodno je voditi računa i o naseljenosti objekta. U prvim danima to je 12 ćurića na 1 m2 podne površine, a kasnije do 4 grla/m2.
Neadekvatni uslovi držanja i ishrana ćurića u ovom periodu mogu dovesti do kanibalizma.
Prva hrana za ćuriće treba da je bogata proteinima (26-28 %). Najbolje je kupovati gotovu, izbalansiranu smešu, a pogodnija je peletirana hrana od brašnaste.
Po završetku ovog osetljivog perioda ćurići su sve otporniji i mogu se puštati i u ispuste, na livade i pašnjake, po lepom, suvom i sunčanom vremenu.
Osetljivi su na jako sunce, pa im u ispustu treba nadstrešnica ili prirodna hladovina od drveća. Dok se ne naviknu na pašu davati im istu hranu koju su koristili u odgoju, a potom se prelazi na zrnaste smeše (kukuruz, ječam, suncokret, sirak).
Najbolje je pregonsko napasanje na zemljištima koja su ocedita, suva, sa obraslošću drveća i žbunova. To može biti i bašta, ali u tom delu mora postojati ograda kako ćurke ne bi nanele štetu u povrtnjacima i voćnjacima.
Na paši ćurke nalaze semena i insekte, koji su za njih odlična hrana.
Ako paša nije dobra, pratiti porast pa im dopunjavati dnevne obroke sa koncentrovanim smešama, najbolje samo uveče.
Računa se da je prosečna dnevna potrošnja 250 grama/grlu, a ukupno se za jedno grlo potroši oko 55 kg hrane u tovu.
Koncentrovana hraniva treba davati sa određenim postotkom belančevina prikazano po šemi u sledećoj tabeli :
Starost u nedeljama | % proteina u smeši za ćurke |
I – IV | 28% |
IV – VIII | 24% |
VIII – XIV | 20% |
Od XIV do kraja tova | 16% |
Tov ćuraka traje do 5-6 meseci starosti sa završnim težinama od 6-9 kg, pa i do 20 kg kod ćurana što zavisi od hibrida.
Ukoliko gajite za dalju prodaju proizvođači su našli optimalnu težinu očišćene ćurke od 4-6 kg, jer se zbog besparice takva grla najlakše prodaju.
Foto: pixabay.com