Pravilno skladištenje luka obezbeđuje održavanje kvaliteta lukovica i duži rok čuvanja. Luk se, po pravilu, gaji kako za prolećnu upotrebu kao mladi luk, kao i neko drugo povrće u bašti, tako i za duže skladištenje. Pravilno skladištenje luka je važno pitanje, jer bi trebalo da ostane netaknut cele zime, a da pri tom zadrži odličan ukus i korisna svojstva. Pravilno skladištenje luka ne uključuje samo temperaturna pitanja, već i proces njegove pripreme za skladištenje, koji započinje mnogo pre berbe, čak i u toku vegetacije. O pravilnom skladištenju piše Dragomir Radić, savetodavac u PSSS Smederevo.
Pravilno skladištenje luka
Nema mnogo faktora koji utiču na dužinu skladištenja luka, ali svaki od njih ima svoj doprinos:
– Sorta luka ima najveći uticaj na dužinu skladištenja
– Stepen zrelosti lukovic
– Pripremna faza za skladištenj
– Uslovi skladištenja.
Sortiment
Kasne i ljute sorte se najbolje čuvaju, ukazuje Radić. One po pravilu imaju više suve materije i šećera, sa nekoliko debelih ovojnih listova koji ne pucaju i sa vrlo tankim „vratom“. Čak i ako dođe do smrzavanja, njihove glavice nemaju nikakva oštećenja posle odmrzavanja. Uslovi proizvodnje imaju veoma važan uticaj na dužinu čuvanja. Obilne padavine ili zalivanje, zatim preterano đubrenje azotnim đubrivima, povećavaju sadržaj vode na štetu suve materije u glavici, pa takav luk ima upotrebnu vrednost najviše mesec dana. Usev gajen iz arpadžika daje krupnije glavice sa manje suve materije nego usev iz direktne setve.
Vađenje luka treba obaviti kada je potpuno zreo. Samo potpuno zrele glavice, čije je fizičko stanje u fazi mirovanja, mogu ležati koliko god je potrebno, pod određenim mikroklimatskim uslovima. Trenutak potpunog sazrevanja zavisi od mnogo faktora – to nisu samo vremenski uslovi, region gajenja, već i sortna osobina.
Ovaj trenutak može se odrediti i vizuelno – glavice postaju tvrđe, veće, a „vrat“ glavice postaje tanak i isušuje se. Za sakupljanje treba sačekati lep sunčan dan. Takođe je važno obratiti pažnju na sam postupak prikupljanja. Ne preporučuje se čupanje glavica iz zemlje jer može doći do kidanja, kao ni udaranje jedne o drugu posle izbacivanja na površinu. Sve ovo može oštetiti ovojne listove, što će negativno uticati na čuvanje. Takođe, izvađene glavice ne smeju dugo ostati na vrelom letnjem suncu, jer mogu da dobiju ožegotine i zelenu boju, a kasnije se kvare.
Sušenje lukovica
Pravilno sušenje lukovica je važna tačka koja garantuje dugoročno i sigurno skladištenje. Samo dobro osušene i provetrene glavice mogu preživeti do proleća. Posle vađenja, luk se mora osušiti, najbolje na promaji u hladovini. Neophodno je složiti luk u tankom sloju, da ne bi došlo do samozapaljenja i kvarenja. Sloj ne sme biti deblji od 30 cm.
Sušenje na mreži je najidealniji način sušenja, jer upravo ona obezbeđuje stopostotnu cirkulaciju vazduha i sa dna sloja luka koji se prekriva i odozgo. Ovde postoji opasnost od prekomernog sušenja lukovice, pa treba biti oprezan. Za skladištenje se uzimaju samo zdrave, jake glavice, bez ikakvih oštećenja ili nedostataka. Glavice se ne čiste pre skladištenja, podseća Radić, već se ostavljaju sa svim ovojnim listovima i osušenim korenom i nadzemnim listovima, a sve to će čuvati glavice od isušivanja tokom dugog perioda. Višak suvih delova se skida tek neposredno pred iznošenje na tržište.
Skladištenje
Mikroklima tokom skladištenja često ima odlučujući faktor. Ovo se odnosi na temperaturu i vlažnost. Skladištenje se može izvršiti u podrumu ili hladnjači, ako temperatura ne pada mnogo ispod nule. Nisu sve sorte luka pogodne za isti temperaturni režim. Za slatke i poluljute sorte najbolje su temperature od 0 do -1 °C, ali ljute sorte preferiraju hladniji režim od -1 do -3 °C, ističe Radić. Mnogo pažnje treba posvetiti vlažnosti vazduha. Trebalo bi da bude konstantno i optimalno 70-90%. Ako se takav režim ne poštuje, onda preti gubitkom prinosa.
Ako je nivo vlažnosti prenizak, onda će se glavice jednostavno isušiti, a ako vlažnost premaši normu, tada će luk početi da klija. Prorastanje doprinosi pojavi bolesti, koje na kraju dovodi do propadanja. Ako je vlaga velika u podrumu za čuvanje luka, mogu se postaviti kutije po celom obodu prostorije, napunjene pepelom, drvenom strugotinom, krečom, plavim kamenom ili solju, što će uravnotežiti mikroklimu.
Svi ovi materijali imaju sposobnost da apsorbuju višak vlage, dodaje Radić. Luk nije previše zahtevno povrće za čuvanje, ali ipak traži pažnju. Pravilno čišćenje, priprema za skladištenje i optimalni uslovi skladištenja omogućiće da se mnogo duže čuva sakupljeni luk, kao i sva njegova korisna svojstva i ukus.
