Fiziološki poremećaji kod paradajza

paradajz plastenik pred berbu

Fiziološki poremećaji nastaju kao posledica poremećaja u fiziološkim procesima same biljke.

Fiziološki poremećaji u toku rasta i razvoja ploda paradajza nisu posledica delovanja patogenih organizama. Oni su uslovljeni: vremenskim prilikama, prvenstveno niskim temperaturama; visokom vlagom zemljišta; slabim intezitetom svetlosti; obiljem azota i nedovoljnom količinom kalijuma u periodu nakon rasađivanja.

O fiziološkim poremećajima u rastu i razvoju paradajza više saznajemo od Nade Lazović Đoković iz PSSS.

Najčešći fiziološki poremećaj je vršna trulež plodova, koja se osim na paradajzu često javlja i na plodovima paprike.

Osim vršne truleži plodova, prilikom gajenja paradajza mogu se pojaviti i sledeći fiziološki poremećaji: pucanje plodova, poremećaj u rastu tzv. „mačije lice“, pojava traka plutastog tkiva na pokožici ploda i ožegotine od sunca.

Za sprečavanje ovih pojava potrebno je voditi računa o nizu agrotehničkih mera: priprema zemljišta, đubrenje, izbor sorte/hibrida, temperatura zemljišta i vazduha kao i kontrola vlažnosti zemljišta.

Unutrašnje smeđenje ploda, neujednačena zrelost  

Zeleni plodovi, i plodovi takozvane zelene zrelosti, u zaštićenim prostorima mogu imati sivosmeđe pruge u vršnom delu ploda. Kada plod sazri ti delovi ne dobijaju crvenu boju. Na površini ploda se pojave bele, zelene ili ružičaste, pruge ili pege, a na unutrašnjem delu perikarpa, bele ili žute pege.

Posle crvene zrelosti plodova, spoljni znaci mogu nestati, ali unutrašnji ne.

Uzrok ove pojave još nije objašnjen. Pojava je u vezi sa slabim intenzitetom svetlosti, niskim temperaturama, visokom vlagom zemljišta, obiljem azota i nedovoljno kalijuma.

Simptomi “mačijeg lica” na plodu

Kalus na vrhu ploda česta je pojava kod krupnoplodnih hibrida. Javlja se ako je mlada biljka, u fazi prvog lista, izložena temperaturi nižoj od 10 0C, tokom nekoliko noći.

U tom slučaju se može javiti kalus na plodovima prvog, drugog i trećeg grozda. Pojavu pospešuje đubrenje azotom.

Pucanje ploda 

Pucanje plodova je posledica neravnomernog snabdevanja vodom, a može biti radijalno i koncentrično, zelenih i zrelih plodova.

Ako je do pucanja došlo dok su plodovi još zeleni, oštećenja mogu kalusirati. Hibridi selekcionisani u suvim oblastima, kada se nađu u vlažnim uslovima su više izloženi pucanju. Uz dobar razvoj korena, srednje bujnu biljku i dobro sačuvano lišće, može se očekivati manje pucanje plodova, ako nije moguće osigurati ravnomerno navodnjavanje.

Pucanje kutikule izaziva sitne crtice na plodu paradajza, oko peteljke, ali često i do sredine ploda. Pojava je povezana sa sistemom za navodnavanje i neravnomernim snabdevanjem vodom i umesto u vegetativne organe voda odlazi u plodove koji tu količinu ne mogu da prime. Ovi plodovi su jestivi, ali nisu za tržište.

Šuplji plod

Komore nisu ispunjene želatinoznom pulpom, bez semena su, ili s vrlo malo semena. Tome doprinose svi faktori koji sprečavaju dobro oprašivanje: slab intenzitet svetla, prebujna biljka, previsoke i preniske temperature, niska vlaga vazduha i vrući vetrovi, a u zaštićenom prostoru, nedovoljni mehanički podsticaj oprašivanju.

Kojim intenzitetom će se fiziološki poremećaji pojaviti na plodovima, zavisi od genotipa.

Uvijanje lišća  

Uvijanje lišća prema srednjoj žili liske, počinje od donjih listova, prema gornjim, kada su uslovi za asimilaciju povoljni, uz slabo zametanje i razvoj plodova. Tada se povisi sadržaj skroba i šećera u listu.

Osipanje cvetova mogu izazvati ekstremni uslovi temperature i vlage zemljišta i vazduha, neravnomeran rast, a u zaštićenom prostoru nepoželjni gasovi u atmosferi (etilen i dr.).

                                                           

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?