Ne preporučuje se gajenje u monokulturi
Osnovna preporuka svim proizvođačima povrća je, kako u zatvorenim prostorima, tako i na otvorenom, da upotrebljavaju sve preventivne mere kako ne bi dozvolili da dođe do zaraze.
Nematode su sitni organizmi koji žive u zemljištu i imaju važnu ulogu u biljnoj proizvodnji i uopšte u poljoprivredi. Učestvuju u razgradnji humusa. Takođe, koriste se i kao deo bioloških preparata za suzbijanje štetnih zemljišnih organizama poput žičara ili grčica. U zemljištu ih može biti i nekoliko stotina po kubnom metru, veličine su od 0,5 pa do dva milimetra.
Brojnost nematoda u zemljištu zavisi od mnogo faktora kao što su količina prisutne organske materije, vrste gajene biljke, učestalost gajenja pojedinih vrsta povrća, vrste nematoda, način njihovog razmnožavanja, način ishrane nematoda, primenjena agrotehnika obrade zemljišta, vlažnost zemljišta i mnogi drugi. Osim što dobro utiču na zemljište, manji broj nematoda su vrlo velike štetočine. Parazitiraju koren biljaka, hraneći se sadržajem korenovih ćelija, a štetnost varira od broja jedinki u zemljištu.
Najuočljiviji simptom je pojava sitnih guka na korenu. Biljke zaražene nematodama su slabo razvijene i uglavnom
propadaju, a pojava se obično uočava u oazama. Nematode su vrlo slabo pokretni organizmi, uglavnom se prenose
zaraženim supstratom ili rasadom gajenim na njemu.
Poslednjih nekoliko godina na području delovanja PSS Vrbas učestale su žalbe proizvođača, uglavnom paprike i paradajza, na prisutnost nematoda u plastenicima. Problem imaju pretežno veliki proizvođači, sa specijalizovanom proizvodnjom ovih biljnih vrsta. Razlog sve češće pojave nematoda je gajenje paprike i paradajza u monokulturi.
Iako se u plastenicima primenjuju sve agrotehničke mere, problem gajenja ovih kultura više godina na istom supstratu veliki je preduslov za sve češću pojavu nematoda.
Laboratorijskim ispitivanjem u više plastenika ustanovljeno je uglavnom prisustvo nematoda iz roda Meloidogyna (Ravno Selo, Kula, Bečej i dr.). Jedan broj proizvođača uočava problem nematoda tek kada štete dovedu u opasnost kompletnu proizvodnju.
Ukoliko su nematode već prisutne, potrebno je primeniti rigorozne mere suzbijanja.
Te mere mogu biti:
- Fumigacija zemljišta basamid granulama koje se unesu u zemljište, koje se zatim pokrije folijom i ostavi da deluje 40 dana. Unosi se oko 60 grama po kvadratnom metru. Osim nematoda, ovako se unište i gljive, korov i drugi štetni organizmi.
- Termička dezinfekcija vodenom parom koja se specijalnom tehnikom i mašinama ubrizgava u zemljište. Na ovaj način se steriliše zemljište, na dubini 30 centimetara.
- Potpuno isušivanje zemljišta na duži period, jer nematode su vrlo osetljive na sadržaj vlage u zemljištu.
- Upotrebom bioloških đubriva na bazi bakterije Thiobacillus spp. i dr. Ova mera zahteva obradu zemljišta na dubini od 50 centimetara pre setve ili sadnje, a budući da je izrazito kisela sredina, uništava jaja nematoda. Neka biološka đubriva, koja se koriste za suzbijanje nematoda, dobro suzbijaju i gljive poput Phytophtora spp., Rhizoctonia solani, Verticillium spp. i dr. Postoje i biološka đubriva dobijena iz biljaka koja se koriste kao nematocidi (Nemakey – 1 l na 1.000 m² zemqišta).
- Hemijsko suzbijanje se obavlja nematocidima na bazi oksamila, Vydate 10 L, koristi se u dozi od 10 litara po hektaru jednokratnim tretiranjem odmah posle rasađivanja. Osim nematoda, dobro suzbijaju i belu leptirastu vaš. Ovi nematocidi se primenjuju isključivo u zatvorenom prostoru.
- Kompletna zamena zemljišta (mora se zameniti kompletna zemlja do dubine 1 m).
Suzbijanje nematoda je vrlo komplikovano i ekonomski zahtevno, pa je osnovna preporuka svim proizvođačima povrća, kako u zatvorenim prostorima, tako i na otvorenom, da upotrebljavaju sve preventivne mere kako ne bi dozvolili da dođe do zaraze.
PREVENTIVNE MERE
Kako bi se sprečila pojava i širenje nematoda, potrebno je da se proizvođači pridržavaju osnovnih preventivnih mera suzbijanja.
Prvenstveno treba poštovati plodored.
Papriku ne treba sejati – saditi bar pet godina na istom zemljištu.
Obavezno treba dezinfikovati alat koji se upotrebljava u toku obrade.
Neophodno je uklanjati biljne ostatke gajenih i korovskih biljaka.
Saditi rasad iz nezaraženih rasadnika.
Takođe, potrebno je koristiti samo proveren supstrat bez prisustva nematoda.
Preporučuje se i setva biljaka koje imaju određeno dejstvo na nematode, tzv. sideratne biljke poput kadifice, nevena, slačice, perka, heljde, facelije i dr.
Neki proizvođači izmeštaju plastenike sa zaraženog na zdravo zemljište.
Na zemljištu koje se neće koristiti tri do pet godina bolje je sejati neke od biljaka koje u sebi imaju nematocidno dejstvo nego ga ostaviti da na njemu slobodno raste korov.
Treba sejati tolerantne sorte i hibride, a od mera nege važna je pravilna ishrana, folijarna prihrana i dr.
Dipl. inž. Katarina Radonić
PSS Vrbas
Poljoprivrednik 2609
