Potkornjaci (Scolitidae) su insekti valjkasta tela, tamnosmeđe do crne boje, dužine nekoliko milimetara. Buše hodnike u drvetu različitih vrsta drveća.
Najčešće napadaju oslabljena stabla, no neke vrste mogu napasti i potpuno zdrave voćke. Posebno često oštećuju stabla nakon elementarnih nepogoda: suše, grada ili mraza. Poslednjih godina raste njihov značaj u voćnjacima gde se proizvodi po principima ekološke i integralne proizvodnje.
Među vrstama ove porodice najznačajniji je voćni potkornjak (Xyleborus dispar F.) koji ponekad napada i potpuno zdrava stabla. Štetočina prezimi kao imago. U proleće postaje aktivan kada temperatura vazduha dostigne 18°C. Ženka se nakon kopulacije ubušuje u drvo, a na kraju bušotine odlaže jaja iz kojih se izlegu larve. Larve ne buše nove hodnike jer se hrane gljivicom roda Ambrosia koja se razvija u izbušenim hodnicima. U jesen se presvlače, a prezime kao imago. U proleće izlaze iz izbušenog hodnika.
Napadnuta stabla se slabije razvijaju. Lišće ima slabiji turgor i vene, cvetovi gube svoju prirodnu boju i venu, a pri jakom napadu propadne celo drvo.
Na deblu napadnutih stabala vidljive su rupice prečnika do 2 mm iz kojih često ispada fin i prah ili se cedi biljni sok.
Pojavu potkornjaka pratimo pomoću klopki koje se sastoje od alkoholnih mamaca i crvenih lepljivih ploča, a u voćnjak ih treba postaviti u proleće pre cvetanja. Alkoholni mamac čini plastična boca u kojoj se nalazi 94% etil alkohol razređen s vodom u razmeri 1:1. Plastična boca pri vrhu treba da ima izbušene rupice. Bocu je potrebno pričvrstiti blizu debla u visini očiju, a iznad boce se postavlja crvena lepljiva ploča. Za kontrolu leta potkornjaka potrebna je 1 klopka na 1 ha, a ako klopke koristimo za suzbijanje potrebno je od 8 do 10 klopki na 1 hektar voćnjaka.
Zaštita pomoću klopki nije dovoljna ako u zasadu dođe do smrzavanja, jer odumrlo drvo jako privlači ženke voćnog potkornjaka.voćarstvo
Autor: Bojan Mijatović dipl. inž.
