Phytophthora infestans, izazivač plamenjače paradajza
može da načini velike štete u proizvodnji paradajza.
Njenom razvoju pogoduju temperature od 15 ºC do 25 ºC uz česte kiše ili dugotrajnu rosu.
Bolest se prvo javlja na senovitim i zaklonjenim mestima, u bujnim usevima loše provetrenosti.
Simptomi se javljaju na svim nadzemnim delovima – na stablu, granama, listovima, zelenim i zrelim plodovima. Početni simptomi su u vidu svetlozelenih vodenastih pega na ivici ili na vrhu lista. Pege se uvećavaju i mogu da zahvate ceo list dovodeći do njegovog sušenja.
U povoljnim uslovima na naličju lista po obodu pege nastaje beličasta prevlaka koja predstavlja reproduktivne organe gljive. Za 10 – 14 dana dolazi do potpune defolijacije i propadanja lista.
Na stablu su pege ovalne ili izdužene vodenaste, a kasnije mrke. Mogu prstenasto obuhvatiti stablo i dovesti do sušenja delova iznad njih. Usled sušenja zaraženih biljnih delova obolele biljke izgledaju kao vatrom spaljene.
Pege na plodovima su sivozelene, vodenaste, šire se, dobijaju mrku boju. U vlažnim uslovima u okviru pega nastaje bela micelijska prevlaka. Saprofitni mikroorganizmi naseljavaju obolele plodove izazivajući vlažnu trulež. Oboleli plodovi lako opadaju.
U zaštiti protiv plamenjače kombinuju se agrotehničke i hemijske mere.
Treba gajiti otporne sorte, primenjivati plodored, uklanjati biljne ostatke. Pravilna ishrana, dezinfekcija pribora za rad, regulisanje vlažnosti i temperature takođe imaju veliki značaj, kao i prognoza pojave bolesti na bazi praćenja meteoroloških podataka.
Hemijska zaštita se izvodi nekim od preparata sa aktivnom materijom mankozeb, cimoksanil i famoksadon, dimetomorf i mankozeb, mankozeb i metalaksil, hlortalonil i azoksistobin ili nekim drugi preparatom registovanim za tu namenu. Pri izboru hemijskih preparata voditi računa o karenci.
Bojana Karapandžić, dipl. inž. polj.
psss.rs
Foto: PIS
