Ženke ovih nematoda su tipičnog kruškolikog oblika (cistolike nematode). One su takođe veći problem pri gajenju biljaka u staklenicima, gde im pogoduje viša
temperatura i vlažnost zemljišta.
Napadnute biljke usled oštećenja na korenu zaostaju u porastu, venu i suše se. Na korenu se uočava veliki broj kvržica ili gala u kojima se nalaze nematode. Veličina gala varira od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Povredom korena na mestu ubušivanja nematode otvaraju se „vrata” za ulaz patogena.
Suzbijanje plodoredom je otežano zbog polifagnosti ovih štetočina. Između redova biljaka mogu se gajiti neke biljke (Tagetes sp., Asparagus sp.) čije izlučevine korena imaju izvesna nematocidna svojstva.
Nematode su osetljive prema suši pa je korisno zemljište povremeno zasušiti. Gajiti genotipove paradajza otporne prema nematodama.
Sterilizacija zemljišta vodenom parom, kao mera suzbijanja nematoda, veoma je efikasna, ali se malo primenjuje pošto zahteva posebne uređaje.
Fumiganti, bez obzira na formulaciju, imaju širok spektar delovanja, pa se najčešće koriste. Na taj način pored nematoda suzbijaju se i ostale štetočine u zemljištu, veći broj zemljišnih mikroorganizama i mnogi korovi. Široku upotrebu, sa veoma dobrim efektima, ima Basamid granulat (60 g/m²). Za suzbijanje nematoda nakon rasađivanja se može koristiti i aktivna materija oksamil.
Zamena supstrata je najsigurniji način kontrole populacije štetnih nematoda.
„Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor, Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd
Pripremio: Bojan Mijatović dipl. inž.
psss.rs