„Udruživanje je praiskonska potreba, naročito kada je reč o poslovima u poljoprivredi. Uloga kooperativa i zadruga je velika, a istraživanja pokazuju da zadružni sektor ima velike potencijale, a s druge strane, minoran ekonomski uticaj na naš bruto domaći proizvod“,
rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović, prilikom potpisivanja Protokola o saradnji ovog zavoda i Zadružnog saveza Vojvodine.
Ovaj protokol definiše saradnju u oblasti poljoprivrede i zemljoradničkog zadrugarstva, a odnosi se na razmenu podataka, izradu stručnih analiza, obavljanje zajedničkih istraživanja, razmenu stručne literature i promociju.
Vukmirović je ovom prilikom podsetio da se prema podacima Popisa poljoprivrede 2012, na teritoriji Vojvodine nalazi 181 zemljoradnička zadruga. Od tog broja 171 raspolaže sa 43.885 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 98% tog zemljišta korišćeno. U svim zemljoradničkim zadrugama u Vojvodini, a prema podacima iz popisa, zaposleno je 2411 radnika. Ove zadruge ostvarile su u 2012. godini bruto dodatu vrednost od 3.786,9 miliona dinara, što je činilo 82,3% bruto dodate vrednosti svih zemljoradničkih zadruga koje obavljaju poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Međutim, njihov doprinos bruto dodatoj vrednosti poljoprivrede u Republici Srbiji iznosio je svega 1,4 odsto. Taj paradoks da tako veliki potencijal ima mali ekonomski uticaj otvara ogromne mogućnosti za napredovanje u oblasti zadrugarstva, ocenio je Vukmirović.
Objektivni statistički podaci kojima budu raspolagali Zadružni savez Vojvodine i zadrugari doprineće jačanju njihove pozicije u odnosu na relevantne državne organe, smatra predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, Radislav Jovanov.
Podaci iz Popisa poljoprivrede koji je obavljen 2012. godine kao i podaci iz drugih istraživanja su dobra osnova za analize i pravljenje strateških planova.
„Čeka nas još dosta posla. Radićemo popis vinograda i voćnjaka i druga istraživanja. Popis poljoprivrede predstavlja informacionu osnovu i sada idemo u nadgradnju“, poručio je Vukmirović.
Udruživanje je jedan od važnih faktora u pospešivanju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje
„U narednom periodu sitni proizvođači nemaju šanse ukoliko se ne budu udružili. Pogledajte šta je s proizvođačima maline ili višnje. Ovde proizvođači nisu vlasnici hladnjača i prerađivačkih kapaciteta, niti akcija u tim hladnjačama i prerađivačkim kapacitetima. Svaki proizvođač nema kapital da bi mogao da ispituje tržište. Udruživanjem se smanjuju troškovi proizvodnje, ali ono treba da bude na ekonomskoj osnovi. Udruženi voćari mogu na jednostavniji način da prate savremene tehnologije. Postoje primeri u nekim mestima gde su pojedinci gradili manje hladnjače, umesto da su se udružili i izgradili jednu veću, savremenu“, rekao je na ovom skupu direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Zoran Keserović.
