„Možemo očekivati da će najkasnije do kraja ove godine, a možda čak i do pred novu setvu, pravilnik o razvrstavanju žitarica ipak i zaživeti“, rekao je za
naš portal direktor Udruženja „Žita Srbije“, Vukosav Saković.
Posle desetak godina apelovanja da je pravilnik o kvalitetu žitarica neophodan, ovih dana Radna grupa za izradu ovog pravilnika svoj posao privodi kraju.
„Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za žita i druga prehrambena zrna, mlinske i pekarske proizvode i testenine“ biće regulisan samo minimum kvaliteta za žitarice. To znači biće propisano koja se pšenica može, kao najmanje kvalitetna, koristiti za proizvodnju brašna i hleba, a sve što bude ispod tog kvaliteta biće pšenica koja je za stočnu hranu, objasnio je Saković.
To sigurno neće rešiti sve ono što očekuju i proizvođači i trgovci. Dugogodišnja je navika i proizvođača i trgovaca da čekaju da im država rešava sve probleme. To u ovom slučaju neće biti moguće, kaže Saković i podseća da u većini evropskih zemalja učesnici u prometu i proizvodnji pšenice sami regulišu svoje odnose, sami propišu kvalitetne grupe, odnosno klase po kojima će pšenica biti i plaćena i skladištena.
„Ono što je neophodno, i gde će verovatno biti potrebna pomoć države, je osnivanje stručne, neutralne komisije koja će sve sorte pšenice, a verujte da ih imamo više od sto kada je u pitanju naša setva, svrstati u tri grupe: poboljšivače, hlebne i ostale sorte. To svrstavanje u grupe bi pomoglo i proizvođačima pri kupovini semena, kako bi znali da li kupuju kvalitetnu pšenicu koja će biti više plaćena ili će to biti pšenica lošeg kvaliteta koja će više roditi, ali će biti daleko manje plaćena“, kaže Saković.
Pravilnik je usaglašen, pre svega, sa Pravilnikom o minimumu kvaliteta u zemljama EU. Naš sagovornik veruje da će 80% naše pšenice biti iznad tog minimuma, a 20% ispod, što bi možda bilo i iznad nekih podela koje važe i u nekim susednim zemljama, gde se stočna pšenica daleko više proizvodi, ali se i kao takva prodaje na tržištu.
Saković podseća da je kod nas osamdesetih godina prošlog veka ovaj sektor bio vrlo dobro uređen. Tada je razlika između prve i druge klase u cenovnom smislu bila 25%.
U trgovini se najčešće pozivamo na proteine
Jedan procenat više proteina znači i negde oko 10 evra više po toni pšenice. Recimo, prošlogodišnji rod pšenice imao je sledeće parametre proteina: minimum je bio 8, a maksimum 14,20%. Znači, ta razlika od 6 procentnih poena proizvođačima dobre kvalitetne pšenice je uzela 60 evra po toni, a proizvođačima lošije pšenice donela toliko, bez obzira što oni to kvalitetom nisu zaslužili, kaže Saković.