Sušenje zrna pšenice nakon žetve je mera koja se preduzima u cilju smanjivanja vlage na procenat koji obezbeđuje bezbedno, duže čuvanje zrna. Sigurno
održavanje sposobnosti zrna u pogledu klijavosti, pecivosti i hranljive vrednosti može pri dužem uskladištenju da bude obezbeđeno pri vlažnosti od 14%.
Ukoliko se lagerovanje zrna izvrši i pri vlažnosti od 16% do 17% brzo dolazi do kvara, a pogotovu ako je vlažnost veća.
Sušenje zrna može da se obavi na 2 načina: hladnim vazduhom i zagrejanim toplim vazduhom.
Sušenje hladnim vazduhom obavlja se pomoću ventilatora – provetravanjem. Uređaji za sušenje toplim vazduhom karakterišu se time da su u stanju da izvrše sušenje zrna za kratko vreme – najviše za nekoliko časova. Dok pri sušenju provetravanjem do kvarenja zrna može doći zbog vremenskog dugog trajanja procesa sušenja, dotle pri sušenju toplim vazduhom negativni uticaj može imati previsoka temperatura.
Ako temperatura vazduha za sušenje pređe kritičnu temperaturu, makar i kratko vreme, ista će imati negativan uticaj na klijavost i pecivost zrna.
Pšenica uneta u skladišta mora se tokom čuvanja kontrolisati i negovati. U toku čuvanja posebno treba kontrolisati:
– da se zrno nije ovlažilo i zagrejalo
– da se nije pojavio miris plesni
– da se nisu pojavile štetočine.
U slučaju da se u toku čuvanja zapazi zagrevanje i vlaženje ili oseti miris plesni, treba izvršiti provetravanje (lopatanje i mešanje) zrna. Ovo ponoviti nekoliko puta dok se stanje ne normalizuje.
Autor: Snežana Stojković-Jevtić
psss.rs