Proizvođači poručuju da je tovno svinjarstvo pred totalnim uništenjem, neophodan otkup tovljenika.
Proizvođači okupljeni u Uniju poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice uputili su zahtev povodom izuzetno teške situacije u tovnom svinjarstvu, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade Ani Brnbić.
U obraćanju, koje potpisuje Zlatan Đurić, predsednik izvršnog odbora Unija poljoprivrednih proizvođača navodi se da je tovno svinjarstvo pred totalnim uništenjem, kao i da se zahtev upućuje u ime svih članova Unije, a to su poljoprivredna gazdinstava sa područja 18 opština u Republici Srbiji.
Poljoprivredni proizvođači traže:
1. Da Vlada Republike Srbije hitno poništi zaključke kojima se omogućava povlačenje 15.000 tovnih svinja od skladištara Republičke direkcije za robne rezerve (u nastavku teksta RDRR) u trenutku kada na tržištu imamo viška 90.000 tovnih svinja koje nemamo kome da prodamo.
2. Da Vlada Republike Srbije stopira svaki dalji uvoz živih svinja i svinjskog mesa 3. Da Vlada Republike Srbije pod hitno preko RDRR izvrši otkup najmanje 30.000 tovnih svinja prve klase po ceni od 210 dinara za kilogram kako bi na taj način pokrenula tržište.
4. Da Vlada Republike Srbije imenuje ombudsmana za hranu.
5. Da Vlada Republike Srbije preispita sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa EU.
Obrazlažući navedene zahteve proizvođači navode da je izuzetno loša procena Ministarstva poljoprivrede da budu glavni inicijatori povlačenja 15.000 tovnih svinja od skladištara RDRR u situaciji kada se na našem tržištu nudi oko 90.000 viškova utovljenih svinja (mimo RDRR) je neprihvatljiva i preti da u potpunosti uništi tov svinja u Srbiji, a tovljače dovede do bankrota.
Ako uzmemo u obzir nekontrolisani uvoz svinja i svinjskog mesa i da je od početka ove godine do sada uvezeno više od 150.000 tovljenika. Samo za zadnje dve nedelje, pred vaskršnje praznike uvezeno je oko 3.500 tona svinjskog mesa lošeg kvaliteta iz EU gde hara afrička kuga svinja je dovelo tovno svinjarstvo do kolapsa u Srbiji.
Kome to sve odgovara sem uvozničkom lobiju i njihovim mentorima iz pojedinih ministarstava?
Vrhunac drskosti i bahatosti je inicijativa i zaključak da se klaničarima da 15.000 tovnih svinja iz zaliha RDRR u razmenu za konzerve i paštete koje će klaničari vratiti RDRR kada RDRR budu zatrebale.
Ovo sve znači da klaničari i dalje ne moraju kupovati svinje na tržištu Srbije nego mogu zadržavati postojeće niske cene svinja i još više ih obarati na niže, što se trenutno i dešava.
Trenutna cena je od 115 do 130 dinara po kg. Na ovaj način su i državu preko RDRR uvukli u pljačku stočara i stanje uništenja stočnog fonda.
Povrh svega klaničari su u svojim radnjama pred vaskršnje praznike neosnovano podigli cene svinjskog mesa na 550 dinara po kilogramu iako su kupovali žive svinje po bagatelnim cenama.
Još veća drskost je što su u predlogu razmene sa RDRR (ako do nje dođe) ubacili tri klanice koje su najveći uvoznici svinja i svinjskog mesa, što je nedopustivo.
Neophodan interventni otkup!
Zbog svega gore iznetog hitno nam je neophodan interventni otkup najmanje 30.000 tovljenika da bi se pokrenulo tržište i to po ceni od minimum 210 dinara po kilogramu koja jedva pokriva proizvodne troškove svinja.
Razlog za to je svakodnevni rast cena žitarica koji se neće zaustaviti jer mnoge kompanije su pokrenule kampanju ugovaranja proizvodnje žitarica i otkupa na zeleno, gde već sada iako setva nije završena za kukuruz se nudi preko 20 dinara za kilogram, a za zrno soje 85 dinara po kilogramu (bez PDV-a).
Sa ovakvim cenama žitarica koje su glavni input u ishrani svinja biće neodrživa svaka proizvodnja svinja bez 2 evra po kilogramu. Na to se mora računati u narednom periodu.
Na sve ove probleme možemo dodati i pandemiju Kovid-19 koja je jednim delom uticala na smanjenje potrošnje svinjskog mesa.
Potreban obudsman za hranu
Zbog gore navedenih problema neophodno je da Vlada Republike Srbije što pre imenuje obudsmana za hrana da ne bi više dolazili u ovakvu situaciju.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU mora biti hitno preispitan jer štete koje od njih imamo su više nedopustive, kao i nekontrolisani uvoz što dovodi u pitanje prehrambenu i zdravstvenu bezbednost nacije.