Ovogodišnja suša negativno je uticala na većinu prinosa u agraru, pa je rod u proseku manji do 30 odsto.
Izvoz srpskog agrara za devet meseci vredeo je 2,15 milijardi dolara, a suficit 1,1 milijardu, istaknuto je na sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije.
Sušni period nije imao uticaja na prinos pšenice, ali je rod kukuruza i soje pretrpeo najviše posledica sušnog perioda. Umanjen je i rod šećerne repe i suncokreta. Voće je uspešno odolelo suši: dobar rod, jabuka, malina, trešanja, odličan grožđa i nešto smanjen šljiva.
U 2015. proizvedeno je 2.428.203 tona pšenice, 5.454.841 tona kukuruza, šećerne repe 2.094.194 tone, suncokreta 437.084 i soje 454.431 tonu. Proizvodnja maline dostigla je 66.176 tona, jabuka 352.257 tona i šljive 312.897 tona. Proizvodnja grožđa u Srbiji veća je za 34,9 odsto od prošlogodišnje. Podaci sa terena govore da će proizvodnja grožđa biti i veća uz dosta bolji kvalitet od prošlogodišnjeg.
S obzirom na to da je berba povrća još u toku, procene su da će ovo biti prosečna povrtarska godina. Rod krompira biće manji u odnosu na višegodišnji prosek, saopšteno je na sednici, kojom je predsedavao Rajko Latinović, predsednik Odbora Udruženja.
Proizvodnja prehrambenih proizvoda je, prema zvaničnim statističkim podacima, manja pet procenata za devet meseci 2015. godine (januar-septembar) u odnosu na isti period prošle. U prehrambenoj industriji rast proizvodnje zabeležen je kod prerade i konzervisanja ribe, ljuskara i mekušaca od 34,7 odsto, proizvodnje mlečnih proizvoda od 10,5 odsto, proizvodnje mlinskih proizvoda, skroba i proizvoda od skroba od 4,6 odsto, prerade i konzervisanja voća i povrća od 3,7 odsto, prerade i konzervisanja mesa i proizvoda od mesa od 0,8 odsto, dok je pad zabeležen kod proizvodnje biljnih i životinjskih ulja i masti od 1,2 odsto, proizvodnje peciva i testenina od 5,1 odsto, kao i u proizvodnji ostalih prehrambenih proizvoda 31 odsto.
Proizvodnja mesa i mleka je na nivou domaćih potreba sa izraženim tržišnim viškovima. Ova vrsta proizvodnje je suočena sa velikim izazovima u viškovima i padom cena u EU, usled međusobnih sankcija RF i EU, i padom kvota u proizvodnji mleka u EU.
Veoma slabo ekonomsko tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji pogođeno je ovako jakom, stimulisanom i zaštićenom proizvodnjom, pa je jedino rešenje bilo, da se primeni sistem prelevmana prilikom uvoza ovih proizvoda. Istovremeno je odlučeno da se kroz aktivnost robnih rezervi otkupi od srpskih proizvođača određena količina mleka u prahu i živih tovljenika (kroz paritet prema kukuruzu), ukazano je na sednici.
Ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom u periodu januar-septembar 2015. godine iznosila je 3,2 milijarde dolara. Izvoz je vredeo 2,15 milijardi dolara – za 1,7 odsto manji nego lane, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 21,4 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza od 1,05 milijardi dolara za 15,2 odsto manja je nego 2014. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,8 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januaru-septembar 2015. godine, vredeo je 1,1 milijardu dolara i veći je za 16,1 odsto u odnosu na isti period 2014. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 204,6 odsto.
Na sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu usvojena je preporuka da se fiskalni račun, kao dokaz o kupljenom sertifikovanom semenu za setvu, koristi kao uslov za dobijanje subvencija kao i fiskalni računi za đubrivo i naftu.
