Palamida njivska (Cirsum arvense) u narodu je poznata kao palamida, bodilj, osjak. Rasprostranjena je korovska vrsta u Evropi, Aziji, a unesena je i u Severnu
Ameriku.
Palamida je korovsko-ruderalna rasprostranjena biljka. Ova korovska vrsta se sreće u strnim žitima kao jedan od najčešćih i najopasnijih korova. Prisutna je i u okopavinama, voćnjacima i vinogradima, na travnjacima, parlozima i ruderalnim staništima.
Višegodišnja je zeljasta biljka sa dugim valjkastim puzećim korenom. Stablo je uspravno, razgranato, visine 30-150 cm, u gornjem delu dlakavo. Listovi su eliptični do lancetasti, lučno nazubljeni do perasto režnjeviti sa bodljastim trepljama i bodljama. U donjem delu stabla su listovi na kratkim drškama, u gornjem sedeći. Cvetovi u mnogobrojnim 15-20 cm dugačkim glavičastim cvastima. Plod je ahenija 2-3 mm dugačka. Razmnožava se semenom i vegetativno pupoljcima obrazovanim na korenu koje ima veliku moć regeneracije. Proizvede 4000-6000 semena po biljci. Klija i niče u proleće marta – aprila meseca pri temperaturi iznad 15 stepeni. Cveta i plodonosi od juna–avgusta.
To je biljka koja dobro podnosi sušu.
Mere suzbijanja su agrotehničke i hemijske. Agrotehničke mere podrazumevaju uništavanje nadzemnih organa koje dovode do iznurivanja biljke. Takođe mere koje se primenjuju za uništavanje podzemnih organa biljke, sprečavanja plodonošenja daju određene rezultate u suzbijanu ove korovske vrste.
Hemijske mere podrazumevaju primenu herbicida. Izbor herbicida zavisi od vrste fenofaze useva/zasada gde je prisutan korov i fenofaze u kojoj se on nalazi.
Autor: Vesna Janković, dipl. inž.
psss.rs
Foto: agropartner.rs
